Utom naiđe još jedan sedamnaestogodišnjak, glupavog izraza lica, ošišan na popularnog keca, u tenama "Nindže kornjače". Ispod pazuha je čvrsto stiskao fudbalsku loptu, tek ponegdje prošaranu crnim i bijelim petokutovima od skaja. Kad ga mladić sa klupe opazi, podiže značajno obrve i otvori oči, pa baci cigaretu na pod, između desetak ostalih svježe ugašenih opušaka. "Cune! Hodi vamo!", obrati se momku sa loptom, a ovaj odmah potrča da što prije stigne na raport.
"Gdje si to pošo? Jel to ideš da guziš?", pitao je bradati Cuneta. Ovome lice ukrasi široki kez koji je otkrivao crne, šiljate ostatke zuba, a kad uzmemo u obziri i teleći pogled koji je imao, jasno nam je da je Cune bio malčice retardiran.
"He he!! He! He!! HEHEHE!!! Ne idem! Ne idem!", odgovorio je. "Pa gdje si onda koje pičke materine navalio?" - "He! He! Da igram fudbal! He! Klinsman! Hehe!" - "Jebo te Klinsman! Piksi je najbolji fudbaler! Jesi me čuo!" - "Hehe! He! Piksi! Piksi!" - "Ko je najbolji fudbaler na svijetu, a?" - "Hehe! He! He! KLINSMAN! GOOO!!! HEHE!!", bradati mu lupi jednu klempu, "Nije Klinsman magarčino! Piksi! Hajde! Ponovi! Ko je najbolji! Jel budalo?" - "Hehehe! Piksi! Piksi!!!" - "Tako je! De bježi tamo da ti opucam koju! Hajd brzo, nemam vremena!" 
Budalsti Cune odmah odbaci loptu i otrča da zauzme poziciju. Cupkao je u mjestu i dizao noge visoko da se zagrije. "Hajde jebem ti lebac, šta skakućeš tuda! Brani!" Opucao je po sredini, Cune uspiješno zaustavi udarac, nakon čega stade da se dere: "IIIII DA DA!!! NEMA GOLA! NEMA GOLAA!!! OLIVER KAN JE NA GOLU!!! NEMA GOLA!!!" - "Daj loptu jebo li te Kan! Šta se dereš!" Cune dohvati loptu i opet stade u golmanski stav. "Cune! Pazi ovo!", reče bradati pa mu opuca u stranu. Cune poleti i baci se u prašinu, prljajući smeđu sintetičku majicu i žuti šorc za kupanje, ali neodbrani. "Heh budalo! Ovako Piksi puca, a onako Klinsman! Daj opet!"
Opucao mu je još koju, uživajući u Cunetovim paradama, pri kojima bi se Cune svaki put udario i nanovo zaprljao.
Kad mu je to dosadilo, bradati reče: "E dosta si branio! Karina si golman, razočaro si me! Hajd da vidim sad kako pucaš!" Cunetovo lice opet osvijetli kez i on namjesti loptu te stade da se zalijeće, sa facom fudbalera koji puca odlučujući penal za titulu. Iako se trudio iz petnih žila, šut mu je bio loš, bezveze, sve po sredini. Bradati je sa lakoćom zaustavljao Cunetove pokušaje, a ovaj se prije svakog novog pokušaja tobože krstio i ljubio imaginarnu krunicu oko vrata. "Joj Cune jebo mater, ti čitav život skačeš sa tom loptom a bolje bi ja kurcem opuco od tebe! Heh kakav si ti magarac! Bože sačuvaj!", srao je brada, a Cune ga je mjerio ljutim pogledom, pa nanovo šutirao, a ovaj mu nanovo zaustavio šut.
 Brada raširi noge i reče: "Evo, ako mi uspiješ probaciti loptu kroz noge daću ti pedeset dinara! Hajde! Magarčino jedna!" Cune je opet namjestio loptu. Brada je jako raskrečio noge i čekao. Cune se odaljio da uhvati zaleta, ponovo se tobože pomolio, prekrstio i poljubio imaginarni krst oko vrata, zaletio i opalio šut kao i sve prethodne - slabo, po zraku, lučnom putanjom. Lopta prođe bradatom pored ramena. "Jebote bog, jel umiješ ti zavaljat po zemlji loptu!? Joj Cune Cune! Jadna tvoja mati! Ha ja! Boli tebe kurac! Tebi sve go! Jelde?", a ludi Cune diže ruke u nebo, ispravljenih kažiprste i odvali iz sveg glasa: "GOOOOOOO!!! KLINNNNSMAN!!! GOOO!!!" - "Nije Klinsman jebo te Klinsman! Piksi! Piksi je najbolji fudbaler ikad, jesi me čuo magarac jedan!? Ponovi! Budalo! Ko je najbolji fudbaler ikad?" - "Piksi!!! Klinsman!!! Pele!!! Savićević!!! Valderama!!!", urlao je luđak ozarenog lica. "Heh bogte jebo! Boli tebe kurac! Tebi sve isti kurac! Deder tu loptu da ti nabacim koju, da vidim volej. De!" Ovaj dobaci loptu bradi u ruke. "Hajde! Volej lijevom! Da vidim! Hop!", lopta poleti zrakom, Cune zamahnu desnom tako jako da povuče cielo tijelo i sastavi se sa zemljom. Naravno, loptu je fulio, ali se zato ukaljao ko krme. "Hahhahahahahhahah!!! Hahahahh! Jebo te bog, lijevom bleso! Magarac jedan! To je desna! Jel znaš koja ti je lijvea noga!? Jel magarac???" Cune je gledao telećim pogledom, nasmijan i sretan, pa je skočio uvis pružajući sve ekstermitete i uzvikujući: "Lijevo!!!" - "Ma ja! Sve je lijevo, isti kurac! Jel da? Ha ja! Joooj! Boli tebe kurac! Hajde opet volej! Skoncentriši se! Ko Piksi da je sastaviš! Hajde! Hoo-op!" Ovoga puta Cune zamahnu lijevom , i nasreću, potrefi loptu špicem. Sastavio je veoma jako, lopta profura pored bradatog kao mrlja i otkorlja se skroz do ograde jednog živinarnika. "IIIII da li će ta lopta pogoditiiii... GOOOOO!!! GOOOOOO!!! ALE ALE ALE OOO GOOOO!!!!", urlao je trčeći unakolo jadni Cune, a nastup efektno završi pokušajem zvijezde i naklonom matadora prema zamišljenoj podivljaloj tribini. "Opa! Vidiš! Čim glumiš Piksija dereš! Bravo! Hajde po loptu, dosta si srao! Da vidim kako udaaš škarice! Požuri!"
Lopta je bila za kratko vrijeme donešena, a Cune se namjestio da opali škarice. "Hajde! Jedan! Dva! Tri! Hop!" Bradati loptu baci lagano u zrak. Cune nape sve mišiće te se vinu u nebo i izvede škarice dok je lopte bila još uvijek dva metra od njega. Tresnu na utabanu zemlju leđima, izbi sebi vazduh iz pluća i udari se u glavu. Stao je panično da se trza i da cmizdri i jauče. "HAhahahha!!! Halo! Hahahha!!! Halo! Stani budalo! Hahha! Magarac jedan! Hhahah!!! Nije ti ništa! Šta se batrgaš ko da te je đavo spopo! Hahahhahahahah! Čekaj bolan! Klimsman, halo! Hahah!!!", vikao je bradati na njega kroz smijeh, ali nije pomagalo. Jadna budala se tako prepala, pa i nakon što je normalno povrati dah, nastavio je da se valja u prašini. Brada se odmače i zapali cigaru, čekajući da ludog prođe napad.
Kad se Cune jadan izmorio, konačno se zaustavi. Brada mu gurnu loptu u ruke i reče: "Hih! Sram te bilo! Takva momčina i plačeš! Fudbaleri ne smiju plakat! Znaš! Magare jedno! Batrgaš se ko kurban kad ga kolju! Hajde bogati! Diži se! Valja nam trenirati! Hop! Šta se čeka! BRŽE KRV TI JEBEM!!! SUTRA JE FINALE!!!"
Cune obrisa suzne oči pa poskoči. Bio je sav muzgav od prašine, kao da je izašao iz kakvog kamenoloma, ali napomena da je finale učvrsti njegovu volju i ohrabri moral, te on uze loptu u naručje pa stade u stav mirno, praveći najvažniju facu koju je mogao. Brada se smijao budali, ali ne glasno da mu ne poljulja novu volju, nego on reče: "Dobro! Sad je na redu udaranje glavom! Jeste li spremni?" - "Jesmo!" - "Ne čujem vas! Jeste li spremni?" - "JESMO!" - "Ma kakve to pičkice treniraju ovde? Ima da nas sutra oderu Nemci, sramote jedne! Jeste li spremni, da čujem jako?" Tu Cune udahnu zraka koliko je god mogao, pa iz petnih žila stade da urla: "JESMOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO!!!!", a ovo krajnje O je preraslo u: "OOOAAARRRRGHHHAAAA!!!" Bradi ne bi druge nego damu sastavi jednu vaspitnu: "Šuti bog te jebo, pomisliće neko da te kolju!!! Magarac jedan ludi! Tišina! Treba da nas hapse radi tvoje ludosti! Magare magarasto! Budalo! Kuš! Stani tamo i kad ti bacim ti udari glavom! Jesi skonto?" Cune koji je ušutio stade i pripremi se za zadatak. Brada mu baci loptu, a on, umjesto čelom, udari tjemenom, vrlo smotano. "Čelom tuci magarac! Jebo te bog! Ja mislim da kamen hoda sa loptom kolko i ti da bi bolje igro! De opet! Hajde!" Bacio je - ista stvar. "A u pičku materinu! Čelom Cune! Čelom!!! Jesi skonto? Ovim!!! Ovim!!! Magare jedno!", grdio ga je bradonja, a Cune se pipao po čelu kao da želi provjeriti da li je stvarno tu. Bacio je još koji put, i bilo je malo bolje. Cune je konačno shvatio šta se traži od njega, pa je sada, iako daleko od dobrog, pogađao čelom loptu.
Dok je čekao da Cune donese loptu, bradati opazi na jednom mjesto hrpu kokošjeg izmeta, ostavljenog od strane kokošaka iz obližnje avlije koje su se razlijegale na sve strane i srale kud su stizale. Taj izmet dade bradi jednu ideju.
"Daj loptu! E! Cune! Haj se okreni! E tako! Stani! Nemoj da se okrećeš dok ti ne kažem, jesi me čuo? Ovo su trenerska posla i ti ne smiješ vidjeti šta spremam! Tako! Jesi zažmirio! Zažmiri! Hajde! Jesi li?", Cune je klimao glavom, "Bravo! To je prava disciplina! Biće od tebe nešto!",govorio je brada dok je loptom sastrugavao kokošiji izmet sa hrpice, raspoređujući ga ravnomjerno po loptinoj površini. "E taaako! Hajde! Okreni se sad! Prošla pauza! Sad moraš najbolje da lupiš, jesi razumio? Znači čelom! ČE-LOM! Kontaš! Ovim! Hajde! Jesi spreman! Evo ga! Ho-op!"
Brada baci loptu oprezno, da se ne okreće u zraku. Cune je sačeka, pa skoči i opali je iz sve snage čelom, odbijajući je iza bradatog. Svud po čelu, a malo i po tjemenu, razljepi se kokošije sranje ludom Cunetu. Brada je umirao od smijeha, a ovaj je rukom skidao govna ne kontajući odkud ona tu. Pomirisao je da vidi ša je, a kako nije skontao, on uze da proba govno ukusom. "Ne to budalo jest, hoćeš da se otruješ!!! hahahhahah!!! Fuj to! Pih! Obriši! Obriš! Od majicu! Tako! Nemoj usta to jadan! Ejh magarac jedan magarasti! Hhahahah!!!", smijao se bradonja dok je Cune sa gađenjem pljuvao.
"Šta je Cune kućo stara? Jesi to opet pojo neko govno? Hračeš tu ko lud!!!", reče još jedan sedamnaestogodišnjak koji je tek stigao. Onda se taj isti lik nastavio obraćati bradi: "Izvini Alene, jebiga! Nisam stvarno mogo prije, stari me tjero da oberem šljivu, hoće mati da kuha bestilj!" - "Ma puši kurac! Sat kasniš! Dođeš mi kutiju cigara majke mi! Hoću još rak fasovat radi tvojih kašnjenja!" - "Kako sat!? Pa sad je možda jedan, a dogovr je bio u petnes do jedan! Nemoj zajebavat..." - "Ejh što slaga u sekundi jebo mater! Ne seri Petre! Samo lažeš! Priznaj, zakasnio si, uvijek kasniš! Ja sam levat što sam došo na vrijeme!!!" - "Hajd nema veze, al bogami sam ja čuo petnes do jedan!" - "Ma ne seri! Hajmo! Vrijeme nam je odavno!"
Petar napravi facu "jebo majku, eno sad", pa onda pođe za Alenom koji mu je već bio okrenuo leđa i pošao. "E! A sa njim? Da ne izblebeće šta?", reče Petar Alenu, glavom pokazujući na Cuneta koji je pokušavao pimplati loptu. "Ma neće! Kakav on! Budala! ALi ipak... CUNE! Čuješ! Nisi nas vidio ni čuo! Jel ti jasno?" Cune je gledao mutavo i mahao glavom lijevo - desno. "Šta mašeš koji kurac tom glavurdom! Da čujem sad! Jesi li nas vidio? Jel magarčino! Jesi li?" - "Ni-ni-ni... Nisam! Nisam nikog vidio! Ni-nikog!" - "Tako je! A sad, da vidimo patku! Trznider ga! Hajde!" Cune skide gaće i pokaza im svoj prljavi kurac, kratak ali zavidnog fija, neopran danima, raširio je odvratan smrad. "HAHAHHAHAHAHHAHHA!!! HAHAHHAHAHHAHAHAHHAHAH!!! KAKVA KONJINA!!! HHAHAHHAH! Dobro je de! Vrati to u gaće! Hahhaha!!! Hej Petre! Petre! Imaš odPATKE na glavi! Čuješ! Cunetove odPATKE!!! Hahhahah!!!" - "Mrš! Uzmi ga ti malko u usta, da i ti mesa okusiš u životu! Hhhahaha!!!" Smijali su se još neko vrijeme, Alen, Petar i Cune, Alen i Petar Cunetu, a Cune jer se i njih dvoje smiju.
 "Eh dobro! Dosta zajebancije jebo vas bog! Hahhah!!! Cune, šta ćeš reć ako te neko pita koga si sreo napolju?" - "NIKOG!!! NIIIKOOOOOG!!!", prodera se cune ko pivara, "Šuti jebote bog! Uf! Kakva budala! Samo se dernja i kezi! Eh! Tako Cune! Hajde, dođi vamo sad! Čvoka za ispis! Sagnider tu glavešinu!" Cune pritrča razdragano pa spusti glavu. Dvije jake čvoke odzvoniše od Cunetovu glavu, a ovaj samo stade da viče: "AUĆ!!! AUĆ!!! AUĆ!!!" i da trlja bolno mjesto. "Vozdra! U pamet!", najzad Petar zaključi druženje sa luđakom, pa njih dvojica kenuše makadamom.  
Zapalili su po cigar. Sunce je neminovno pržilo, nabijajući im graške znoja po čelu i brkovima. "Jebo te bog i sunce! Svaki dan sija ko ludo! Bog te jebo hoš crknut od njega!", iznervirano će Petar. "Ma ne seri. Ja sam te sat vremena čeko na tom istom suncu pa ne serem! Hajde bogati! Pederu jedan!" - "Joj budale čoeka! Ja ti fino kažem da nisam, a ti opet!" - "Ma ne seri! Ako te opalim kružnim, usraćeš se u gaće!" - "Puši mi kurac majmune! Maltretiraš retardiranog Cuneta! Jesi li ga tjero da ti ga drka? Priznaj!" - "Jesam, jesam! Kako nisam! Al nije on htio, nego doveo tvoju sestru, a ona opet nije htjela da mi drka, pa mi je popušila!" - "Mrš tamo jebo li te otac!" - "Hahhaha!! Šta je!!! Uuh Petra! To! To! Gutaj ga! Uhhh! Kuuurvo!!!", podjebavao je Alen, sve prateći mimikom. "Eh kakav si ti seljak ja ne mogu da vjerujem! Hajde! Vamo ćemo!" - "Nije budalo! Još gore! Nismo još tablu prošli! Joj jesi senilan! Magarčino!" - "A jest jebo mater! Zajebah se! Ja, ja! Znam sa, znam! Eto tu! E! Hajde!"
Skrenuli su sa puta u kukuruzište, prethodno pomno razgledavši u potrazi za kakvim ljudskim svjedocima. Razgrnuli su visoke stabljike prepune debelih klipova i zašli među iste. Psovali su i mrsili jer su ih stabljike šibale po licima, vratovima i rukama golim, ali ubrzo se probiše do ugaženog tajnog puteljka, širokog kolko čovjek, povaljenih i pokidanih stabljika. "Uf jebote! Mrzim se probijati dovde! Jesi li pazio da ne sjebeš previše stabljike? Ako nas provale donji smo!" - "Jesam, šta ti je! Joj jest me jedna opizdila po oku, jebo li je bog! Uh! Daj cigaru!" - "Drži! Hajde, neću ovdje stajat cijeli dan! Miči se!"
Zapalili su i krenuli uskim puteljkom. Hodali su neko vrijeme, a onda se stazica zavšavala i počinjale su opet gusto zbijene, uspravne stabljike kukuruza. "Eh majku im jebem da im jebem! Ček da popušim!", psovao je ljuti Petar. Napraviše odgovarajuću stanku, a onda krenuše s oprezom kroz gustiš. "A bog te jebo retardirani! Pazi kako pštaš taj kuuz idiote! Bog te jebo ko da me neko cjepanicom odvalio! Ah! Magarčino jedna!", srdio se Alen na kolegu koji je naglo popustio stabljiku kukuruza koja Alena odvali po obrazu.
Poslije probijanja izbiše na jednu parcelu, okruženu sa svih strana visokim stabljikama kukuruza, presječenog tek jedno stazom. Na toj parceli su se nalazile bundeve. Velike, narandžaste bundeve. Mnoštvo ih je bilo razbacano na toj parceli. Ležale su na zemlji i živjele, svaka priključena na svoj izvor života.
"Eh! Konačno! Hajde da to što prije završimo!", reče Alen pa isuka lovačku čakiju iz džepa. I Petar izvadi nož pa krenu među bundeve. Sage se i dohvati jednu, s namjerom da je ubode, ali Alen ga prekinu: "Ne tu magare jedno! Zar ne vidiš da je obilježena! Gledaj malo jebem ti boga!" Petar prevrnu koji put bundevu u rukama, pa kad ugleda biljeg reče kratko: "A! Vidi fakat!", i nježno spusti  veliku tikvu na zemlju, pa stade da traži dalje.
Alen je već sjekao jednu kad je i Petar pronašao pravu. "Jesi dobro pregledo magarac? Nemoj da nam sjebeš poso kumim te!" - "Jesam idiote! Nisam retardiran!" - "Ne bi ja reko!" - "Rekla mi je tvoja mama da nisam dok je tako moćno razvaljujem!" - "Hi jebem li ti sekicu Petricu u pičkicu!" - "Hajde ne seri više! Daj da ovo sjebemo što prije, imam stalno neku šuhu da će neko banut!" - "Ma ne seri i sijeci to! Idriz neće banut, kod seke ti je!" - "Fuj gade! Jebem ti mater usta za to! Bljak! Ubio bi je odma, zaklo bi je ko krmaču!"
Tako su njih dvojica pričali dok su isjecali kvadrate izdonjeg dijela tikvi. To su radili lagano i najopreznije što su umjeli, i ono što su izrezali su vadili tako da ne zafali niti jedna nit debelog tikvinog mesa. Obojica su isijekli kvadrate sa po dvije tikve, kvadrate veličine deset sa deset, možda zeru jače. "Hoćeš ti moć dvije sredit? Da ti nije puno?" - "Ih! Mogo bih možda i tri, al neću da se kurčim da ne pojedem govno slučajno! Ti?" - "Heh burazeru, ja se svaki dan pripremam fizički za ovo! Nema da ne mogu! I to da ih baš sredim! Ko od šale!" - "Hehe! Super! U životu nisam ovoliko dugo nešto planski radio, al mi nije mrsko sekunde! Samo kad zamislim posljedice! Hohoho burazeru! Biće rata, pašće mrtve glave! Hahahah!" - "Koliko smo to do sad uopšte sredili? Ima li pedeset komada?" - "Ih! Ima i osamdeset! Pa dolazimo ima dvaes i nešto dana, a svaki dan smo bar dvije, a najčešće po četiri. Možda smo premašili i devet banki, ko će ti ga znati!" - "Neka neka! I treba! Treba seljaku sve sjebat jebem li mu mrtvu familiju posred šupka onog lukavog!", zaključi Alen razgovor pa se dadoše na posao.
Učvrstili su bundeve sa isječenim kvadratima, tako da kvadarat gleda u nebo. Grobnu tišinu su poremetili njihovi kaiševi sa širokim metalnim tokama, i zvukovi otkopčavanja šlica. Oni se svukoše, i hlače i gaće. Vješto naciljaše šupkove na one isječene kvadrate, pa ih prisloniše i... Udri bog te veselio! Srali su u tikve. Alen glasno prde. Kemo malo tiše. Posraše po komad u jedne, pa se prebaciše na druge. Opet isto - prdeži, stenjanje, sranje.
"Uh joj! Jebem ti sunce drago! Imam još govneta, al gore neđe, neće da siđe!" - "Hajde! Napni se jade! Izbaci sve! Valja se bogato usrat! Hahahah! Dajder one maramice, ja sam gotov!" - "Ček ček!", prrrrrrrrd!!!!, "Uuuuu! drah šupak jebote! Joj majke mi! Jest jedno dvaes na sat ovo zadnje izletilo! Aaaa! Uh bogte! Preznojih se sav! Čekaj!", čeprkao je po džepu, "Jebote! Nisu kod mene! Da ih nismo đe tuda stavili!" - "Eh magarejedno glupo! Kurac smo stavili! Što nisi ponio! Idiote! Sad lijepo izvoli i uberi listove kukuruza! Boli me kurac! Tvoj je red bio za maramice!" - "Ah u pičku milu materinu! Zaboravio, garant!" - "Jok, došo moj deda pokojni pa ih ukro! Hajde de! Mrš po kukuruz!"
Petar je gunđajući hodao u polučučnju do kukuruza. Ubrao je par širokih, zdravih listova, pa se vratio. "Na ti dabogda se ošugo!" - "Ako se ja ošugam, ošugaće ti se i sestra, a obzirom da svi jedan peškir koristite, i ti češ se ošugat! Magarac jedan! Daj vamo!"
Obrisali su se i obukli, listove odnjeli i bacili u kukuruz, da ih slučajno ne pronađe gazda bundeva. Vratili su isječene kvadrate oprezno i lagano, tako da ivica naliježe na ivicu u milimetar, pa onda razgulili kuda su i došli.
Kad su se dokopali makadama, Alen upita Petra: "Jel bogati, kolko tebi Idriz dođe para?" - "Četri i osamsto." - "Nemoj srat! Kako tako puno jebote?" - "Nije puno jarane. Tolko sam odradio. On bi meni ustvari trebo dat šest iljada! da je po starom, kako je prvo bio reko, jebem li mu mamicu!" - "Kako sad šest? Pošto ste se vi uopšte pogodili?" - "On je prvo reko, ono kad ga je Klempo odjebo, da će mi dat iljadu dnevno, samo da Klempi prisjedne na muku jer je šupak. Ja odradio poso, još sam fakat dobro odradio, kontaš, ubij me ako je lopatu jednu skupio poslije mene da izbaca! I sad, imo sam znači... trines dana! Dođe Idriz, ovo, ono, super si ti! Petar duša moja, Petar jaran moj! Sve super, izvadi pare, daje mi i kaže - Jebiga Pero moj lijepi, neam sad više, ovo ti je za sedam dana, a sad u subotu ima svadba, pa ću prodad janjad, pa ću ti dat pare! - Haj dobro, kontam ja, boli me kurac, nije mi frka čekat heftu. Prebrojim pare, kad tamo - pet i šesto! Pitam ja Idriza: šta je ovo?, kad će ti on: Kako šta? Osamsto dnevnica, sedam dana pet i šesta! Ja kažem: Mi smo rekli iljada na dan!, a on će ti na to: Ih! Čuj Iljada! Pa nisi keramičar bog te! I osamsto je previše! Rade je svojim davo po petsta pedes!" - "U majku li mu jebem da mu jebem lopovsku! Treba mu ovaj kukuruz zapalit sav jebo mu ja mater!" - "Ma kreten! Jebem mu sve! Al jarane, uzmem ti ja te pare, nema veze, nisam ja bjednik ako je on, i razgulim. Dođe subota, ja ga zovem, kaže on: Joj jeble te pare sad, vidiš da sam u frci, čućemo se. Zovem u ponedeljak, kaže mu žena: U polju je! Zovem utorak, zovem srijedu, petak, subotu - kurac! Nikad ga nema kući! Popizdim ja totalno. Odem mu na vrata, pitam đe su pare. On nešto se izmotava, kao nema, kao zajebali i njega, nešto sere tu. I, uglavnom, on će ti meni: A da ja tebi burazeru dam jedno fino janje pa da mi to riješimo? Ja ga tu pošaljem u sto pički materina i kažem mu ako ne donese pare za dva dana da ću mu zapalit svo sijeno! On nešto kuka, plače kumi, i ništa! Odem ja kući. Sutradan, usto, izlazim ispred kuće, kad Idriz sjedi ispod šljive sa starim! Kafenišu. Priđem ja, kontam donio seljak pare. Kad kurac! Ja kako sam prišo istom će meni otac: Hoćeš ti il ću ja otić da izaberemo janje?, još ono ponosno na mene. Ja popizdio, zapjenio, hoću da ubijem Idriza! Zaganjam ga oko stola, jedva je mene tata smirio! Ja riješio da ga koljem! Bogami!"  -  "Ja,ja! I?" - "Skuliram se ja i kažem: Slušaj ti mene Idrize! Pare da si donio! Ne zanima me kako ćeš ih nać! Rodi! Ja ako te uhvatim nasamo, ja ću te zadavit jebem li ti boga lopovskog! I tu meni tajo zvekne šamar. Te vaki si, naki si! Idriz se pokupi. Još mu se tata izvinjava! I poslije kaže meni: Jebem li ti boga ludog, ti ćeš nekog davit! Pa ako se Idrizu ćefne, kurac ćemo prodat ijedan klip kukuruza! Znaš da on dovodi ljude budalo jedna! Ti ćeš nekom silu prosipat! - pa mi zveknu takav šamar da se i sad češem! I naravno, pare još nisam vido, ali neka! Ima boga! Jebem li ti idrize i mrtvo i živo! Dabogda ti ščeri ogavne pokrepale ovog časa!" - "Joj brate! Fakat te naguzio! Zato nek se najede bundeva kad smo mu ih fino tako napunili! Hahahhaha!" - "Hahahahha! Pa ja! Sogan dolma! Hahahhaha!" - "Ili bolje: Sogan govna! Hahahahhahh!"
Smijali su se i zajebavali na temu. Onda Petar upita Alena: "A ti si se na mobi kod njega nešo sa njim posvadio? Jel de?" - "Ma ja! Ma seljak! Nije na mobi, poslije mobe." - "Pa šta tebi sad dođe?" - "Ma faktički ništa! Kurac će mi išta dat! ALme zajebo jebem li mu najmilije!" - "Kako te zajebo?" - "Pa kad je bila moba, ne sjećam se koji kurac smo brali, mislim da su šljive bile, odem ja sa majkom i ocem. Sve regularno, završili posao, vako oko podne negdje. Mislim, i oni su nama dolazili na mobu, nema govora oko toga! Al burazeru, on ti meni poslije mobe dadne dvjesto dinara, kao za cigare, i kaže: Hajdera ti meni, bogati, trnokopom iskopaj kanalčić, da mogu cijev u nju položit za navodnjavanje, ne trebaš veći! Idi skroz oko ovog povrtnjaka i tamo sve do graha ga razvuci! Samo pazi da mi ne prikopaš preblizu plasteniku moli te Idriz tvoj! Hajde bogati, moreš ti to završit do mraka! Hajde moli tebe Idriz tvoj! Hajde bogati, pa će bit i za na kafu! Hajde bogati! Hajde pa ćemo nagradit kako treba, mene krsta bole, bogami sam ti slab! Lijepi moj Alene!" - "Ma ja! Lijpi moj, pa kurac u bulju! Varalica jebemli mu mamu seljačku posred pičke!" - "Seljo! Crko dabogda od onih bundevi! Uglavnom, zadam ti se ja do mraka, al kurac, tvrda zemlja, zamahneš ko konj, odniješ grumen ko bambus! Ništa, radio do kad se vidjelo, opro se, ostavio alat, kontam doć sutra da završim, a on opet: Eto ako moreš ujutru poranit Alene moj, ako moreš u pola šes dobro bi bilo da ono sjebeš, doće mi poslije čoik cjevi da mi namješta jebem mu sunce! Hajde bogati, pa će bit za na kafu, počastiču te brate vjeruj mi na riječ! Hajde moli te Idriz tvoj! Sjebo bi ja njega, al ne mogu bolan, leđa me ufate odma, slab sam ti pravo! Hajde eto molim te! Hajde pa će bit i čašćavanja i za na kafu! Eto! - Ustanem ja u pet, pola šest već kod njega, kopam to. Do jedanest sam ja sjebo to sve, iskopo kako je reko regularno. Zahvljuje se on, te zlatni Aki, lijepi Aki, vaki Aki, naki Aki! Al kaže opet: Haj ALene dok si još tu, dok si zagrijan, samo da mi one grede prebaciš vamo da ja to kasnije mogu tesat pomalo, nema ih puno! Eno tamo, vidiš! Eno odande ih vamo samo dovuči! Hajde ljubi tebe tvoj Idriz! Ja bogami ne mogu, odma leđa! Čim bi da dignem šta presječe tudi pa puši kurac! Hajde bogati! hajde pa ćemo i to sve zaračunat, ne sekiraj se ti, neš ostat bez nagrade, ti si valjo meni, valjaću i ja tebi! - Odem ja, kurac malo - bilo tries greda, teške ko tuč! Isprebacujem ti ja to za po sata, iskilavim se. Sjednem da jedem, tu me stvarno počastio, izadio pečenice i to najbolje, te piva te pita, te kolač, kafa, cigara! Sve! Nema govora, baš sam se lijepo i najeo i napio. Pođe ti on mene ispratit, sve me hvali, mazi, pazi, sve super! I mi na kapiji, kad ono vadi pedes dinara i daje mi,  zahvaljuje se. Ja gledam one pare, kontam dao mi da pričuvam, saće trznut još - vidim, ne hvata se on za džep. Ja kažem: Hajd timeni Idrize plati, moram ti ja ić paćemo drugi put drugovat! Kontam se, bez osamsto nema šanse! Kaže on: Pa platio sam ti! Kažem ja: Šta si bolan platio!? Kaže on: Pa dao sam ti dvjesta juče i sad pedeset! I još sam te najeo i napio ko sultana! Ja dreknem: Pa bog te jebo odradio sam ti dvije dnevnice i ti mi daješ dvjesta pedeset ko da sam sjedio dva dana! Kaže on: Kako dvije, jedan dan, zakopo kanalčić pet centi! Ja poludio skroz! Hoću da ga udarim! Ništa lijepo, ja ti njemu reknem: Slušaj me lopove jedan dobro sad! Još šesto timeni fino izbroj, pa se ti krevelji kome hoćeš i kolko hoćeš! Jesi sam reko da će bit nagrade? - On se tu nešto uzjoguni, te nije on ništa reko, te ja hoću da ga opljačkam, te ovo te ono, al kao nema sad, al daće mi i hiljadu kad sam takav bijednik, samo da mu bježim iz avlije! Ja zaključim, kažem: Dobro! Hiljada! Sam si reko! Dođeš mi hiljadu, nosi je uza se, idući put kad te vidim ako je ne budeš imo, biće belaja! - Ništa on, tjera me, ko veli: Bijedniče, daću ti hiljadu jado jadni!, i tako se mi i raziđemo." - "Heee kakva je to varalica! Da te  bog sačuva!" - " I! Prođe pet-šes dana, ja sa ocem na pijacu da vidimo pošto su telad, kad Idriz! Priđem ja njemu, kažem: Daj pare!, kad će ti on meni: Kakve pare? Moba! - Ja poludim tu, vrisnem: Koja crna moba! Jebala te i moba i bog i sve! daj pare vamo prevarantsku ti mater jebem!, kad će ti on, glasno da ga svi čuju: E ljudi moji šta doživih! Pa da mi neko za mobu išče pare, pa to nije bilo nikad! I to Topićev sin! Sramota! Sramota! Ne mogu da vjerujem! I to meni, a ja sve što radim, radim za napredak čitave mjesne zajednice! Nikad nisam kuruz prodo a da nisam i drugim doveo kupce! Ma šta god! Pa i svinje sam sa Đurićima za ramazan prodavo, iako mi din nedozvoljava! E stid Alene da te bude! Stid oca da te bude, a ne mene! - i još svašta nešto tako! Otac htio u zemlju propast! Zvekno mi dva šamara i otjero kući, pa uzo da se izvnjava Idrizu! Kao ja sam mlad, neiskusan, ovako - onako! Ništa, Idriz mu halalio odmah, stao da ga tješi, još ispade i zalatan jebem li mu mrtve! E reko sam tad: Poješćeš mi govno Idrize! Jebaću ti ja mater! Na nos ću ti izać! Neka! I onda sam ovo skonto sa bundevama! A to je tek početak! Kad ovce otjera u planinu ima da ih u po noći oslobodim iz tora i potjeram! Joj majko draga! Da mogu ubiobi ga! Gad! Smrad! Konjina! Jebem mu sve mrtvo i živo da mu jebem!"
Još su se tako srdili i psovali Idrizu sve što ima ikakve veze sa njim, dok nisu došli ispred jedne poveće građevine - mjesne zajednice, epicentar asfalta u njihovom selu, a tu je stajao i jedini par normalnih kontejnera u čitavom mjestu. Njih dvojica sjedoše na stepenice ispred MZ-a i zapališe. Preko puta njih, iz duguljaste barake u kojoj su bile prostorije zadruge, izađe žena sa crnom kesom za smeće punoj hibridnog kukuruza koji je propao i uputi se ka kontejnerima. Kako je vreća bila duga, a gospođa zdepasta, vucarala je po asfaltu, i ona se poderala, te par ljubičastih primjeraka se okorlja po cesti. Gospođa gunđajući pokupi što je ispalo, ali jedan ipak zaboravi. On je ostao na prljavom asfaltu, presijavajući u svom nabreklom, ljubičastom zrnevlju sunčevu svjetlost.
Alen i Petar su gledali smoreno u kukuruz, nadajući se da će naići kakav tamić da ga pregazi i razmelja po asfaltu, kao što je zgazio mačku prije par dana skoro na identičnom mjestu.
No, od kamiona ne bi ništa, ali zato odnekud banu Cune, u čistoj bijeloj majici i crvenom šorcu. Cune je predano hodao po liniji koja je razdvajala cestu, ali kad ugleda ljubičast kukuruz zaustavi se odmah. Pritrčao je osunčanom klipu neprirodne boje, razgledao lijevo-desno, kao da hoće da ukrade ne znam ti šta, pa se sageo i uzeo onaj kukuruz u ruke. Tek je tad primijetio Alena i Petra koji su sjedili i zurili u njega, i brže bolje je sakrio kukuruz iza leđa praveći nevin izraz lica.
"Halo Cune! Lopove! Šta si to ukro? E saćemo ti miliciju zovnut! Magare jedno!", reče Alen strogim glasom. "Ništa!!! Ništa!!! Nije ukro! Nije ukro!!! NISAAAAAM!!!", stade Cune nervozno da histeriše mlatarajući slobodnom rukom po zraku kao sumanut. "Ma nemoj! Dolazi ovamo! Brže! Magarac! Vidi ga! Fudbaler, a krade! Sramota!" Cune je prišao uplašeno, i dalje skrivajući kukuruz iza leđa. "De! Pruži ruke! Da vidim! Šta kriješ lopove!", grmio je Alen. Cune pokaza najprije lijevu ruku, pa je vrati iza leđa i njome preuze kukuruz, pa onda pruži desnu i nasmija se blesavo radi lukavstva koje je sprovodio. "Hahahahah! Vidi ti mangupa! Hahahaha! Šta ti je Cune, što si posto kriminalac, a? Hhahahah!", smijao se Alen, a i Cune sa njim, uvjeren da je prevario ispitivača.
Utom Petar priđe Cunetu iza leđa, pa udari po onom kukuruzu i izbi mu ga iz ruke. "A šta je ovo mangupe, aaa??? Alene, zovi miliciju da ga vode u zatvor!", namrštenog lica govorio je Petar. Cune poče plakati i dernjati se, pa Petar pođe da se sagne da mu dohvati kukuruz nazad, ali ovaj kad vidje Petra gdje se saginje, vrisnu kao Zagor i baci se te zgrabi kukuruz prije. Stao je ispred njih dvojice, uznemireno gledajući, obliven znojem. Oni su gledali u njega, zatečeni njegovom luđačkom reakcijom, a on je balio i slinio i ispuštao tihe neartikulisane zvuke. Petar i Alen su se čak malčice i prepali za njega, jer nikad prije nije ovako radio, pa oni pođoše ka njemu da ga prigrle malo i smire, ali on skoči kao sumanut u nazad pa zajauka: "MOJEEEE!!! MOJEEEEEE!!! NISAM UKROOO!!! MOJE!!! MOOOOJEEE!!!! KUUUPIOOO!!! MOJEEE!!!", a onda zinu koliko je mogao, pokaza ostatke zuba grafitne boje, šiljate kao kakve morske priobalne stijene, pa ih zari u kukuruz, čije pokvareno zrnevlje prsnu otrvom, ispunjavajući mu usta kao sperma gustom tekućinom.
"NE TO JEBOTE BOG NENORMALNI!!!", zaurlaše Petar i Alen istovremeno pa se baciše da mu otmu kukuruz iz ruku. "OSTAVI TO MAGARE MAGARASTO JEBO TE BOG!!! TO JE OTROV BUDALO!!!"
Oteše mu klip prepun otorva. Cune je plakao i pljuvao, jer je tekućina bila opora i gorka. Ljudi iz zadruge izađoše da vide šta se zbiva. "VODE JEBO VAS BOG ŠTA BULJITE TU!!!", derao se Petar na njih. Ista ona gospođa koja nije ubacila klip u kontejner donese vodu. Dadoše Cunetu da ispere usta, pa konačno odahnuše kad vidješe da je sve uredu. Cune se opet blesavo keslao, već u potpunosti zanesen jednim gušterom koji se kretao vrelom fasadom i planom za hvatanje istog. Alen i Petar su srali zadrugarima da kupe svoja govna iza sebe, jer se Cune mogao otrovati. Neko upita ko je Cune uopšte, te se Petar okrenu da ga zovne, ali odusta kad ga vidje gdje drži pruženu ruku prema gušteru i govori: "Gu! Gu! Gu-gu-gu! Biri-biri-biri!"
Svi se raziđoše kud je ko trebao, a Petar reče Alenu na rastanku: "Hajde onda! Večeras dođi u pola devet do mene, paćemo oko devetke tamo! Hajde! I sredi se lijepo, nemoj da budemo ofirni!" Pozdraviše se i raskrstiše svak na svoju stranu.    
Oko osam i petnaest začu se kucanje na vratima Petrove porodične kuće. Petrova majka otvori vrata Alenu, obučenom u čistu sivu košulju i pantalone na peglu, uredno počešljanog, obuven u ulaštene smeđe cipele. "Dobro veče teta Zorka! Evo ja došo do Pece malo!", zacvrkuta Alen ljubazno. "Uđi, uđi sine! Gore je Petar, u sobi svojoj! Hajde ti!", odgovori Petrova majka. Ispred televizora je sjedio brkajlija u potkošulji i pušio. Gledao je nekakvu glupavu emisiju, nekakv talk show. "Kako ste vi čika Pero?", upita Alen zaustavljajući se na stepenicama koje su vodile na sprat. "Jebeno!", odbrusi Petrov otac, bez i da pogleda gosta. ALen nastavi kud je naumio, a Petova majka se dreknu kad se skoro skroz popeo: "Kako su ti kući Alene?" Alen se sage da je vidi odozgo i reče: "Dobro.", pa krenu ka Petrovoj sobi.
U Petrovoj sobi ga dočekaše strahovit nered, snijeg na televizoru i zvuk mehanizma video rekordera koji se gasi. Petar je bio nekako ofirno zajapuren. "Stigo ti, a? Malo uranio! Nek si!", govorio je Petar zvjerajući po plafonu. Alen je zurio u njega sa specifičnim izrazom lica, a onda reče: "Što ne ustaješ da se spremaš, a Petre?" - "Saću. Rano je još!" - "Pa dobro! Što ne ustaneš da mi pružiš ruku? Šta si zasjeo tu!" - "E jebote, to je ko kad bi sestri pružo ruku kad je vidim! Ne seri bogati!" Alen bez riječi priđe, pa brzo stisnu plej na videu. "Ostavi to jebo te otac!", dreknu Petar pa skoči da ugasi, ali Alen ga zaustavi, cijepajući se od smijeha. Snijeg posta slika, žena izrazito dlakave pičke se nabijala na nabrekao kurac usnulog vojnog lica. Alen i Petar su se gombali na krevetu, Alen umirući do smijeha, a Petar psujući boga oca. Konačno, Alen koji je bio krupniji prikliješti Petra ispod sebe tako da se ovaj nije mogao mrdati. Iz Petrove pamučne trenerke je stršio kurac u erekciji i strugao od Alenovo dupe. "Hahahhahah! Spuštaj taj kurac, pederu jedan! Hahahhahah! Drkaš ga mangupe jel? Aahahahhaha!" - "Jebote bog, silazi s mene majmunčino!" - "Neka bolan, ne mrdaj! Izgužvaćeš mi odijelo! Ahahhahaha!" - "Jebem ti svu familiju sjaši s mene idiote!" - "Opa! Vid ovo! Vojnik spava, a kurac radi! Bogami Ikodinoviću, zajeban si ti momak! Perverznjaku! Pališ se na usnule vojnike! Hahahhahah!" - "Jebo te bog alah, silazi jebem ti mater posred pičke!!!!" Alen ga konačno pusti. Petar skoči i ugasi pornjak, pokazujući očiglednu erekciju. "Hahahhahaha! Magare jedno! Umrijećeš od drkanja, a sestru imaš! Ahahahhahahaha! Magarčino!", smijao se Alen, a Petar odgovarao najžešćim psovkama.
Sav taj cirkus se smirio za desetak minuta. Onda je Petar stao dase sprema, a Alen je listao nekakav časopis i pušio cigaru. Petar je obukao teget odijelo, bijelu košulju sa kravatom, i crne cipele na pačiji kljun sa povećom metalnom tokom. Ugasili su svjetlo, sišli na prvi sprat, pozdravili se i izašli napustili objekat.
Hodali su dvadesetak minuta, čavrljajući nešto bez veze. Sat je pokazivao devet sati, trideset minuta. Već su prolazili pored table drugog sela. Hodali su još desetak minuta, a onda ugledaše baš ogromnu kuću uz cestu, obloženu fasadom sa prednje strane. Gomila svijeta i gomila okićenih auta ispred kuće je pokazivalo da se tu zbiva svadba. Pijanih ljudi je bilo na sve strane, i stalno su ulazili i izlazili iz prizemlja kuće, restorana "Lovačka priča".
"To je to! Sad oprezno magarac! Nemoj da se šta uzjoguniš!", opomenu Alen Petra pred sam čin pristupa svadbi. Zašli su među gomilu sa većinski pjanim članovima. Narod se veselio do daske, kako to obično biva kad nam drugi organiziraju zabave sa izobiljem ića i pića i kad je sve džaba. Njih dvojica se provukoše do duplih pvc vrata ispred kojih je stajao jedan momak koji je držao korpu sa kitnjama, i drugi čovjek koji je pazio da ne dolazi svako.
"Dobro veče, dobro veče! Evo mi sad s posla! Jesu li naši već otišli? Ma mi samo malose svratili, radi Dragane, red je!", počeo je Alen, a Petar ga je podržavao prigodnim osmijehom i gestama. Vratar ih zapuhno alkoholičarskim dahom kad reče: "Ma Dragana je zlato naše! Nema bolje djevojek nadaleko i naširoko!" - "Kako djevojke? Žene valjda pobogu!", nastavi Alen. "Ja bog te jebo, već sad žene! Nema bolje žene od Dragane, to nek svaki čovjek zna!" - "Ma joj, i kad smo djeca bili ona se nikad nije umjela naljutit! Uvijek je sa svima bila prijatna i ljubazna i poštena!" - "Ma zlato je ona! A koji su vaši? Otišlo je nekih ljudi, al ko kad je trista zvanica, nikad pohvatat! Čiji ste vi momci?" Ovo pitanje je bilo neočekivano, i oni nisu imali spremnog odgovora. Alen zatrokira pošteno, a Petar uleti: "Mi smo braća, a Draganina mati i od našeg oca sestra su od dva brata djeca!" Njihova sreća u cijeloj situaciji je bila ta što je vratar bio popio, a i inače je bio slab sa intaligencijom, pa nije skontao kakvu je Petar glupost izvalio, nit je bilo šta razumio, pa je zbog oga ponovio pitanje. Momak sa korpom takođe nije skontao, jer nije ni čuo šta je Petar rekao, on se u tom trenutku pokušavao otarasiti jednog ogromnog komarca koji mu je zujao oko ušiju već neko vrijeme.
Alen krenu da zamuckuje i nešto serenda, a ovaj ih je samo gledao. Tad im bog s neba kroz salu restorana posla pomoć, matori bračni par kojem je veselja bilo dosta. Oni kad su izlazili su se zagledali u nijih dvojicu, a onda je matori, koji je bio pod gasom, rekao: "A bogati! Evo i Uroševih momaka! Kako je momci! Au što ste narasli jebem li vam ćaću onog!" - "A kako ste, kako ste? Ma evo s posla došli da Dragani čestitamo, red je! A inače ne bismo, od pola seda smo jutros okopavali, mrtvi smo umorni!" - "Ako, ako! Treba tako! Kako je Uroš? Devera li sa išijasom?" Tu je Petar opet briljirao, u želji da ispadne duhovit: "Pa nema više u čem da ga boli! Osjekli mu obje noge do koljena!" Alen ga neprimjetno odvali laktom u rebra, a svi ostali sadoše dase krste kao sumanuti. "Pa kad to majko draga, nema dvije hefte da smo se čuli!" - "Ma prije desetak dana zakukopravo, i mi u auto iu grad u bonicu, doktori kažu: Il to, il umire! Imi rekli sjeci jebiga! Eo ti! Jadni moj Uroš!" - "A bog te kako me iznenadi neprijatno! E bašću mu sutra u posjetu! A joj majko draga! A jebiga! Šta ćeš sad, idemo dalje! Hajte vi momci unutra da se malo založite, sigurno ste gladni!" - "ma mi ćemo samo malo, po sata da posjedimo da čestitamo Dragani..." - "Hajte hajte! Znam ja kako je radit! Gladni ste vi! Nemojte da vas je stid ičega! A jadni moj Uroš! Ne dade mu se eto, da ostane na nogama svojim! Hajte vi momci!"
Njih dvojica stadoše užurano da uđu, ali vratar će: "Čekaj vamo vas dvojica! Nemožete vi tek tako ući na tuđu svadnu majku mu!" Oni pomisliše da je pijani kreten ipak nešto skontao, te se unezgodiše žešće, ali im je laknulo kad ovaj izvali: "Čuj na svadbu bez kitnje! A i timali jebo te bog te jebo, nije ti niko dao tu korpu da hlumiš drvenu mariju! Kiti ljude, gladni čekaju!"
Dobili su obojica po ukras na rever sakoa i ušli u salu. Odmah su požuili da nađu što skrivenije mjesto. Stigoše do jednog stola, povučenog skroz u mrak, i tek kad se približiše skroz shvatiše da je zauzeto i dai momka sjede za njim i pju pivo. Kad su oni prišli, momci su se odmah nekako ušutili. Pear reče Alenu: "Jebo mater ako ovi ne rade što i mi!", a Alen s kezom odobri pokretom glave.
Našli su drugu logu - još bolju od one. Smjestili su se i zaustavili jednog poslužitelja: "Daj nam navadi svega pomalo, i but praseći obavezno! I daj piva i kolače odma ponesi! I cigara! Da se ne vraćaš sto puta!", eče mu Alen, a Pear dodade: "Ne zaboravi štok, znam da ima!" Ovaj opsova na njih očima, pa pođe da donese sve što treba.
Desetak minuta kasnije Petar i Alen su se davili hranom, sve zaljevajući potocima piva. Kad su se prežderali kao zvijeri, otkopčaše kaiševe i dugmad hlača, pa nastaviše sacuganjem i pušenjem cigareta.
"Magarac jedan glupi! Nikad više da nisi izvalio onakve gluposti, jel ti jasno? Srce kad me nije strefilo! Idiote!" - "Ahahahah! Ma hajde, jebaji ga! Bitno je da smo tu! Sad samo jedi i pij i boli nas kurac! Došlo mi bilo da izvaljujem i jebiga! Hhahaha!" - "Ejh magarac glupi!" - "Ma puši kurac, i ti kad se zajebavaš..." prekide ga konobar koji je upravo prolazio, i Petar nastavi njemu: "Halo! Momak! Jel tebi majke ti draže da čistiš našu povraćku il da nam doneseš kakve meze, što si sam trebo! Pa bog ga jebo ja sam došo da popijem, ima da me ufati za po sata bez meze! Ha ja jeboga ti! Hajd samopožuri matere ti!", a Alen se nadoveza: Nek bude bogato! Podebljaj nam sa pršutom i nemoj da nam mećeš kakve čvarke, švardle, krvavice i te odpadne kurce! I daj u najveći oval i ako ima crnog ljeba, dobro bi bilo! Ako nema, ko ga jebe!"
Konobar im je u sebi jebao sve po spisku,paotišao u kuhinju da im sredi mezu.
U naredna dva i po sata Alen i Petar su se naroljali, još jednom pojeli kompletnu večeru, a sada su mezili četvrti oval i cugali pivo. Zajebavali su se tako što su komentarisali ljude oko sebe, mahom mortus pijane seljake koji su štipkali svoje debele žene za guice i skidali se u potkošulje otkrivajući krznena ramena i prsa, dok su igrali brza kola koja su muzičari svirali.
Između svog tog naroda njima dvojici se izdvoji jedno lice - Idriz!!! Hodao je pijan, blago nasmiješen. Iz usta mu je izbijalo reflektovanje sjetla od njegova dva zlatna zuba, od kojih je jedan bio poprilično skoro stavljen. Njima dvojici bi naročito interesantno to što je uz matorog Idriza otvoreno hodala mlada prostitutka, ali prostitutka za koju su svi znali da je Moldavka i čime se bavi. Kad je prolazio pored njih, Petar mu ljutito doviknu: "Idrize!!! Đesu moje pare!?" Ova se okrenu teturajući i naslanjajući se na kurvu, pa zaškilji kao da pokušava da sesjeti njih dvojice. Alen je namignuo pratilji i zamlataro jezikom, simbolizirajući joj kunilingus, a ona se samo vraglasto nasmijala te rukom rešla preko Idrizovog mačora. Konačno,škrti seljo izusti: "A! Ti si mi šutu odvozio! Kolko ja tebi dođem para, daj da odma to prebijemo!" Petar shvati da se glupi pijanac kurči pred kurvom, pa hladno reče: "Šest hiljada.", a Alen nijednim potezom ne otkri da tu ima išta neobično, fokusiran na pokušaj ostvarivanja očnog kontakta sa Moldavkom. Ovaj je iščeprkao debeli svežanj novčanica iz unutrašnjeg džepa, pa stao daih lista. "Neka to bude sedam! Nije beg cicija!", odvali pijana budala praeći zajebanu facu i brojei pare pred licem kurvinim. Alen tiho prokomentarisa: "Jaaaooj! Kakav biser! Nevjerovatan!"
"Upoznajte moju Helenu! Zlato moje! Ja ću nju da ženim! Ima djoj složim petero djece! Večeras nas dvoje idemo kod mene kući, Zejnebu ćemo otjerat u sto pićki materini, nek spava u kokošinjcu kurva jedna, a mi ćemo u bračni krevet! Ja ću nju da ženim, petero da mi rodi muških!!!"
Alen i Petar su se kuckali ispod stola i smijuljili se pogano i hinjski. Alen upita Idriza ozbiljnim tonom: "Joj Idrize! Valja oborit onolki kukuruz! Hoćel ti trebat radnika? Evo nas dvojica da to sjebemo!" - "Ejh sine, kad bi to tako išlo! Pa bog te jebo, nisam ja neki seljo siromašni! Ja sam gospodin čoik, ja imam konbajn! Upalim konbajn, i za jedan dan sve ono fino poskidam! Kojiće mi kurac iko!? Davat dnevnice ljenčinama! Hih! Više volim bacit pare nego to!" - "E jebiga, ništa onda! Šta si još sadio ti uopšte?" - "Sve što sam zasadio, kad sam zasadio sam znao i kad će se brat, i ko će ga brat, i ko će ga kupit! I zato i jesam najbogatiji u selu! Nek crknu dušmani, al posla za bitange kod Idriza nema! Jebem him svima mater da him jebem!!!" - "Ma joj Idrize, ma nema! Ti si car, ti si bog! Šta imaš, povrće neko?" - "Ma kakvo povrće! Jeblo te povrće! Mislim imam i tog, al nemam previše! Duhan! Pšenica! Djetelina! Valja mi ovce tovit! Neću ih kurcem tovit! I imam jednu parcelu, al tamo sam ja to sakrio u kuruz da ne vide dušmani i cigani, bundeva zasad, mašala rodile! Ima hin i od dvadest i pet - tridest kila! Ko janje bog te jebo!" - "Ma koji će ti to kurac? Ko će to kupit?" - "Hee budalo moja! Zato i nemate ništa! Jer ne znate šta ćete posijat! Ja sam bolan njih prodo već prije neg sam ih zasijo! I doće čovjek sa dva kamiona čim kuruz oborim za jeno mjesec dana, samo da ih potovari i da vozi na pijacu u grad da ih proda. Kaže on da idu ko halva! Boli me kurac! Već uzo kaparu po love za njih, i već sam tu dobar deset - petnes iljada, kad sve sračunam, i zasad, i brigu i vodu i sve!" -  "Ejh sad! Haj dobro to što si prodo, al da ima dvadestipet - tridest kila!? Ima kurac tolko! Nije svinjče!" - "Eno ti ako ne vjeruješ, jebla te tikva u guzicu! Eno tamo! Ono je moja! Kaže mlada da će mladoženju ujutro dočekat vruća tikvenjača, da mu vrati život jer će ga iscrpit veli pravo! Hahhah! Viš ti nju jebem li joj sveca njenog! Zajebana! Haha!"
Petar i Alen pogledaše u smjeru koji je Idriz pokazao, i među svom silom poklona koju su mladenci dobili, ugledaše kolosalnu, narandžastu tikvu, sa karakterističnim kvaratičnim ožiljkom na svojo glatkoj koži. Alen pogleda u Idirza koji im je stajao iznad glava, željan još da sere i priča kad se već navio, i reče mu: "Slobodan si.", pa se okrenu prema Petru i stade nešto deseto da priča sa njim. Idriz stade još koji seknud  želji da štagod lane Alenu, ali na kraju samo ode i odvuče onu svoju kuravu za sobom, sjebanog raspoloženja i uvrijeđenog ponosa, zbg čega se odmah sjetio sedam hiljada kojih je maločas dao Petru, pa se onda totalno sjeba i otjera i onu kurveštinu, pa sjede za sto i uze da loče rakiju.