*odlomak iz romana

Lady Amina je izašla iz limuzine, pazeći na svoje nove cipele, i ogrnula se prekrasnom svilenom ešarpom na kojoj je kao ukras bilo izvezeno A.L.C. i na koje se ona ponosila. Pogleda ka kući koju je Audrey naznačila. Obično. Tako prosto - prolete joj mislima. Ta devojčura nije više zaslužila. Kako joj je ono beše rekla? - sada je kod prijatelja. Zapitala se da li je Audrey imala mnogo tako susretljivih prijatelja i koja je prava svrha tog gošćenja. Seks? Verovatno. Audrey je, to su svi znali, pratio glas nekog ko će ti u roku dva minuta razoriti brak, bez samilosti uništiti nečiju divnu ljubav i planove, bez osećaja časti.

Prišla je vratima. Vozač je čekao u limuzini i slušao blagu havajsku muziklu koju je čula kroz otvoreno staklo. Počekala je par minuta, iz dosade lupnula potpeticom par puta po tlu i pokucala još jednom. Ubrzo vrata su se otvorila. Audrey McLiam je stajala pred njom sasvim ... zastala je trepćući, tražeći reč za to ... drugačija od one koju je mislila da će sresti. Bezvezne pantalone, užasno razbarušena plava kosa, sa još užasnijom šminkom i ona grozomorna crna koža koja je na sve drugo upućivala samo ne na čestitost, bile su prošlost. Audrey je bila vrlo lepo odevena, u kostimu boje zalaska sunca, sa uredno upletenom pleteni­com na koju je bila prikačena crna kopča ... Prijatno je mirisala.

- Izvolite! - propustila ju je Audrey, uzmaknuvši se korak u stranu. Začula je Schtrausa. Zanimljivo. Ušle su u skromni dnevni boravak. Lady Amina je odmah uočila prosečne prostirke i zavese. Ovaj prijatelj nije bogataš. Sela je na krevet kao da se plaši da će svoj preskupi kaput isprljati time. Obično spolja, obično i unutra!

Audrey ju je pažljivo gledala. Žena od koje je strepila!!!

Ničim je nije ponudila. Imala je samo pivo i coca-colu.

- Recite! - rekla je, upitavši se neće li delovati malo nervozno ako se počeše po ruci.

Lady Amina vrlo dostojanstveno uzdahnu, namestivši svoju ešar­pu tako da su joj izvezena slova skoro blistala na grudima. Ošinula ju je jarosnim pogledom.

- Mislim da si jedna glupača! - prešla je, bez skanjivanja, odmah na stvar.

- Ja? - Audrey ni sama nije tačno znala šta bi od zaprepašćenja.

- Da. Imala si dovoljno smelosti da dođeš u moju kuću i izazoveš onaj glupi skandal..

- Skandal ste izazvali vi. - Audrey se počeša po ruci. - Sem toga, kod vas nisam došla dobrovoljno, već me je Dylan doveo.

- Ne volim kada mi se upada u reč - lady Amina je bila uvređena. Tako upasti u reč, njoj? To se malo ko usuđivao.

- Ni ja baš ne volim kada neka seljančura kao vi dogmizi ovamo da mi skreše glupe otrcane fraze!! Vidite, lady Amina - ovo lady je otegla tako da je to zvučalo smešno, namestivši usta u neko iskrivljeno slovo O - Meni je dosta govnarija, posebno tako lepo sređenih damica, čiji život i ljudi kojima su okruženi nije mnogo ružičastiji od mog i koje svi odreda jebu neko u mozak, a neko u bulju! Posebno mrzim sve te pizdarije oko titula i toga. Znate li zašto? Titule su sranje! - Audrey od besa nije mogla da se suzdrži. Da je znala da će ova doći da joj popuje, nikad joj ne bi dala adresu.

- To je apsurd! - lady Amina ciknu. Nameravala je itekako da istera svoje do kraja. Tome je bila vična. I drčna.

- Apsurd je vaš krajnje nepoželjan dolazak ovde. Ukoliko nemate šta drugo da kažete možete odvući to svoje matoro dupe do vaših kolica i odvesti se u klub zamornih lezbača, što u gluvo doba noći pišaju potrbuške ...

Lady Amina se jedva uzdržala da ne prsne u grohotan smeh. Takav karakter - prostreli joj mislima. Primetila je Audreyn bes u očima, taj gorak i odlučan izraz na licu, to gordo držanje... Zamislila se. Princ Charls bi bio ponosan njome.

- Nisam lezbača - rekla je vrlo mirno, a osmeh joj se pojavi u uglovima usana. Na tako gord stav samo mir - reče u sebi.

- Nije bitno šta ste. Imate li da dodate još nešto? - upitala je osorno.

- Imam nekoliko teza. Mislila sam da sa tobom to razmotrim, ali sam se prevarila. U svakom slučaju ovde sam sa ciljem da ti kažem da uprkos svemu što se izdešavalo, ja ne mislim nikako da menjam svoj stav prema tebi... Ne mislim da te primam u kuću poput drugih normalnih ljudi ...

Audrey je sada bila mirnija. Shvatila je šta smera.

- To mi nije ni najmanje bitno - otišla je do prozora i pogledala na ulicu. Šofer lady Amine je pokazivao u kuću u kojoj su bile nekom sedokosom čoveku. Okrenula se ka lady. Sigurno njihov kućni prijatelj. Trebalo bi da mu ovde priredi dobrodošlicu u svom maniru, barem bi po salonima jedno mesec dana olajavali lady Aminu. Bio bi to šou!

- Trenutno me nikakva vaša simpatija, niti antipatija ne interesuje. Ovaj razgovor sa vama vodim iz poštovanja prema vašem sinu koji vam je, sreća po njega, sasvim suprotan. Nije tako iskompleksiran, tako uobražen, mučan - pogledala ju je duboko. - Vi to jeste. Osoba bez duše. Kada biste mogli birati šta da budete, mislim da bi vam bilo koji oblik Kipa najviše odgovarao. Sa bakljom u ruci mogli biste da konkuri{ete kipu slobode!

- Niste duhoviti! Nimalo!

- Nije mi bitno šta mislite o meni, o mom ocu, majci, o Kimberly ... Baš me briga za vaše bezvezne stavove o društvu i kosinama društvene lestvice. Ne interesuje me ni da li ste kraljevske, mornarske ili majmun­ske krvi!! Ja uskoro odlazim odavde i sve što vam mogu reći jeste da me ništa što se tiče vas ne može dirnuti.

- Gde to ideš? - upita lady, odjednom uvidevši kako joj celo vreme govori "ti".

- U Englesku. U London. Ili Plymouth. Na Kraljevsku policijsku akademiju. - Primetila je da se lady pomalo trznula. - Ima li u tome šta čudno?

- U Kraljevsku? ... Ti? - izbečila je oči.

- Da, ja.

- To je greška. Ti ne bi trebalo da ... budeš neko ko ... - lady je podrobnije osmotri. Ta cura se izgleda zeza sa njom.

- Koga biste pljuvali jer je imala loše detinjstvo, lošeg oca, sestru kurvu koju su ubili i povrh svega lično sam bila narkoman i silovana ludača. Znam. Nije mi lako da sa tim živim. Niko nije savršen. Niste to ni vi. Ali idem dalje. Otkrila sam neke svoje sposobnosti za koje nisam i mislila da posedujem - prekinuo ih je zvuk na vratima. Audrey zbunjeno zatrepta. Nikog nije očekivala. Otvorila je vrata pomalo plaho. Onaj sedi čovek od malopre je stajao pred njom.

- Izvolite! - obrati mu se tiho.

- Audrey McLiam? - upita grleno, sa nemačkim akcentom.

- Ja sam.

U tren oka je izvadio pištolj i uperio joj ga u lice. Audrey je bila šokirana. Ugurao ju je unutra, udarivši je u stomak, te u lice, razderavši joj kožu na usnama. Podigao ju je i gurnuo na zid, pri čemu je udarila glavom. Lady Amina je stajala naspram njega držeći ruku na usnama, nesposobna da se mrdne. Vrisnula je.

- Ti da ćutiš!! - Hanz Barger je uperio pištolj u nju. - Inače ću da povučem ovaj obarač i moći ćeš da se pozdraviš sa svojim kozijim licem! - opet je pištolj uperio ka Audrey. Lice mu poprimi divljački izraz. Kada je progovorio, glas mu je bio dublji, ispunjen sržbom.

- Droljo jedna! - uhvatio ju je za kosu. - Ista si ko sestra. Znaš li koliko puta sam je povalio? Bezbroj. Ona je volela seks. I ti ćeš - gurnuo ju je na krevet. Audrey nije mogla da se pomakne od udarca.

Lady Amina je skočila ka njemu, pokušala ga objumiti rukama, ne bi li na taj način zaštitila mladu devojku. Hanz ju je gurnuo od sebe. Potegao je za pištoljem i ranio je u rame. Lady Amina zajauka od bola. Pokušala je oteturati do prozora. Bol je bila nezamisliva. Pogledala je napolje. Njen šofer je sedeo za volanom, prozor je bio poluotvoren. Razaznala je njegovu siluetu i krv koja mu je curila iz usta. Bila je paralizovana od bola, šoka... Tako nečem se nije nadala. Ni u snu. Okre­nula se ka onom čoveku kojeg je u sebi nazivala životinjom. Ovaj je ljutito udarao Audrey po licu kao da je misli da je smoždi. Njena plete­nica bila je raspuštana. Kosa je imala boju krvi. Audrey nije bila pri sve­sti. Sada je i ona bila uplašena. Bol u ramenu je bila nezamisliva. Uhva­tila je rukom ranu i osetila je toplu krv u rukama. Razrogačila je oči u čuđenju. Spazila je makaze za papir na stolu. Krenula je da ih uzme.

Hanz je primetio kamo smera. Dohvatio je pištolj i pucao u nju. Lady Amina je pala na pod, povukavši čaršav sa stola, a sa njim makaze, vazu, slike i cveće ... Voda se razlila po tlu. Cveće joj je bilo na leđima.

Hanz je pogledao u Audrey.

- Ne, nećeš umreti dok ne završim sa tobom! - ostavio ju je tako izubijanu da leži na krevetu. Krv sa lica joj je padala na prelepi, skupi sako, jastuke ... Nije se mogla maći. U glavi joj je odzvonjavalo. Pokuša da se pridigne. Sve više je shvatala da od silnih udaraca ne može da se pomeri, kao da je zarobljena u stege u nekoj neprobojnoj mreži ...

- Snimaću te! Hoću, veruj mi - čula ga je kako mumla, poput pijanca ... Smogla je tek malo snage da se pridigne. Krv joj je curila niz lice, zaslepljivala je. Lady Amina je ležala očito mrtva. Zaslepljujuća bol je obuze, oseti želju za osvetom, za Kimberly, za sebe, za sve ono što je propustila zbog ovome sličnog čoveka, za što se onda nije izborila za sebe, za svoje ja ...

Čula je kako su se vrata zalupila.