Jednom davno milovah ti ruke i ljubih lice...

Bili smo  samo deca, nesigurni u zivot pred nama. Oboje zaljubljeni, vedri, usplahireni, a istovremeno strasno uplaseni... Hodali smo nesigurnim koracima na putu ljubavi, misleci da je to samo decija igra. Pisali smo nasu pricu onako kako je samo prva ljubav ispisuje. Ali bili smo mladi i nesigurni, nepoverljivi i to nas je razdvojilo... Prva ljubav je okoncana pre nego sto je uopste dobila priliku da poleti na svojim krilima i dokaze se...

Bolelo je sigurno oboje, ali mladi i vedri zaboravili smo na to veoma brzo, te smo nastavili da se smejemo i radujemo zivotu. Bezrizni i opusteni nastavismo da se druzimo i delimo male radosti svakodnevice. Vremenom sam te zavolela mnogo vise kao prijatelja.

Postao si moja sigurna luka kada bi oluje zivota izazivale brodolom u meni... Bio si moja ruka spasa kad god je to bilo potrebno, bio si uz mene i tesio me neznim recima iskrenog prijatelja. Uz tebe sam se osecala sigurno i lepo, znala sam da uvek imam nekog koga mogu da pozovem u pola noci ako zabtreba... I hvala ti na tome...

... a onda su nas kandze zivota ponovo uzele pod svoje...

Sad nakon toliko godina, ja sam voljena zena, supruga i majka... ali nazalost ne tvoje dece... Nisam tvoja a toliko bih to zelela da budem. Volela bih da umesto kraj njega, svake noci usnim kraj tebe, da se budim sa osmehom na usnama a ne sa tugom na srcu. Zivot se surovo poigrao sa nama, bacio nas u iskusenje, naterao nas da shvatimo da su one prve, decije ljubavi, ustvari najjace i da traju zauvek...

Neka cudna igra sudbine naterala nas je da ponovo zavolimo. Ali ovaj put mnogo dublje, iskrenije, neznije...

Sve ono kroz sta smo prosli za sve ove godine stvorilo je neraskidivu vezu medju nama... Poznajem te kao da si deo mene, znam svaku tvoju misao, svaku neizgovorenu rec. Prepoznajem svaki drhtaj tvoga tela, znam sve ono sto osecas...

...nadam se samo da je u meni ostalo dovoljno snage da se izborim sa ovom igrom zivota, da pobedim nesigurnost i strah i da se upustim u ljubav...

...nadam se da cu jednom da se probudim kraj tebe, sklopim oci i zahvalim se zivotu sto me je doveo dotle... a do tad mi ostaje da se nada...