torbe na štapu | Proza | Knjiga online

Pogledaj dugu na nebu- viknuo je Tonček dok smo izlazili iz škole.
- Da, krasna je, još je bolje to što danas nemamo zadaću -odgovorih.
Slobodni smo cijelo popodne- veselili smo se
Dok smo tako išli iz škole Tončeku se odnekud stvorio štap u ruci.
Mogli bi se mačevati- predloži Tonček
Ali ja nemam mač- primijetila sam
Slomiti ću štap na dva dijela- dosjeti se on.
Ne, znaš što! Baš mi je teška torba, stavit ćemo obje torbe na taj štap i nositi ih zajedno.
Skinuli smo torbe s ramena i kroz ručke provukli štap. Baš smo dobro ovo smislili! - bila sam ponosna na sebe.
Tako smo torbe nosili neko vrijeme, a onda se pred nama našla velika lokva.
Zajedno ćemo preskočiti lokvu u isto vrijeme- predložih.
Ali taj Tonček baš je bio spor.
Preskočila sam lokvu prije njega, štap se slomio i obje torbe pale su ravno u lokvu.
Brzo sam zgrabila svoju torbu .Ali Tonček!!
Njegova krasna plava torba se otkopčala i voda je ušla u nju. Brzo smo ju izvadili. Ali nije bilo pomoći. Sve knige i bilježnice bile su mokre. Najviše se namočila početnica
Što sad? Sve smo stvari iz torbe raširili na klupu koja se našla u blizini da ih malo posuši sunce.
Torbu smo obrisali maramicama.
To si ti kriva! - ljutio se Tonček.
Oprosti- rekla sam tiho.
Ostale knjige I bilježnice malo su se posušile na suncu, ali početnica je bila i dalje jako mokra.
Dobro pa gdje si ti? - pitala je mama - Ručak se odavno ohladio.
-Sušili smo Tončekove knjige...
Sušili ste knjige?? Ubuduće izvoli iz škole doći ravno kući - naredila je mama.
Idući dan poklonila sam svoju početnicu Tončeku, a ja sam uzela sestrinu, ona je tako čuvala knjige da je njena početnica od prošle godine izgledala kao nova.
Što je o tome rekla Tončekova mama nije mi htio reći.

Napiši komentar

JComments

« Prethodna		Sljedeća »

[ Natrag ]

Novosti

Napiši komentar

Novosti

Proza Best Of

Poezija Best Of

Aforizmi Best Of