torbe na štapu | Proza | Knjiga online

zbogom sjecanja...

Zatvaram vrata i zaboravljam sve. Neka budu...

GLASNOGOVORNICA VEDRINE

Pogled je u New Jerseyju dok...

NEKI DRUGI MI

I ovaj sneg se...

ono što sam prešutila

Violeta je podvojena ličnost. Ma ne, malo je to...

IZRAŽAVANJE SUĆUTI

Poslije ubojstva zadrhte...

PTICA SLOMLJENIH KRILA

Sanjala sam jednom da sam ptica slomljenih...

moje ruke

Gledam u svoje ruke Bezvoljno leže na...

Vode

Prema njemu, od nas Pored nje, od...

Francuski poljubac

Madam Buvije je bogata udovica, koja traži...

MASKENBAL

Toliko puta sam se razočarala razočarala u...

zauvijek takvoga

Pjesma riječnih vila u mojoj...

KIPAR, LETA 2006.GODINE

Kipar, leta 2006....

RAVNOTEŽA

Ne čistim paučinu Pauk...

RASPUĆINSKI SPLET

RASPUĆINSKI SPLET - Grigorij Raspućin je bio ludi...

Kapetan Zeppos 4. dio

29. veljače 2003. Jutro je i...

BACI KAMEN

BACI KAMEN Ni...

ZLATIBORU

Da li je zelenija voda...

LJUBAV ZA ANĐELE

Ne šalji...

DIJANA

Atmosfera tako svečana, tvoj miris me...

BITKA S DOKUMENTARCEM

Racionalno svladava...

torbe na štapu

Luda Mama

Petak, 29 Svibanj 2009

Pogledaj dugu na nebu- viknuo je Tonček dok smo izlazili iz škole.
- Da, krasna je, još je bolje to što danas nemamo zadaću -odgovorih.
Slobodni smo cijelo popodne- veselili smo se
Dok smo tako išli iz škole Tončeku se odnekud stvorio štap u ruci.
Mogli bi se mačevati- predloži Tonček
Ali ja nemam mač- primijetila sam
Slomiti ću štap na dva dijela- dosjeti se on.
Ne, znaš što! Baš mi je teška torba, stavit ćemo obje torbe na taj štap i nositi ih zajedno.
Skinuli smo torbe s ramena i kroz ručke provukli štap. Baš smo dobro ovo smislili! - bila sam ponosna na sebe.
Tako smo torbe nosili neko vrijeme, a onda se pred nama našla velika lokva.
Zajedno ćemo preskočiti lokvu u isto vrijeme- predložih.
Ali taj Tonček baš je bio spor.
Preskočila sam lokvu prije njega, štap se slomio i obje torbe pale su ravno u lokvu.
Brzo sam zgrabila svoju torbu .Ali Tonček!!
Njegova krasna plava torba se otkopčala i voda je ušla u nju. Brzo smo ju izvadili. Ali nije bilo pomoći. Sve knige i bilježnice bile su mokre. Najviše se namočila početnica
Što sad? Sve smo stvari iz torbe raširili na klupu koja se našla u blizini da ih malo posuši sunce.
Torbu smo obrisali maramicama.
To si ti kriva! - ljutio se Tonček.
Oprosti- rekla sam tiho.
Ostale knjige I bilježnice malo su se posušile na suncu, ali početnica je bila i dalje jako mokra.
Dobro pa gdje si ti? - pitala je mama - Ručak se odavno ohladio.
-Sušili smo Tončekove knjige...
Sušili ste knjige?? Ubuduće izvoli iz škole doći ravno kući - naredila je mama.
Idući dan poklonila sam svoju početnicu Tončeku, a ja sam uzela sestrinu, ona je tako čuvala knjige da je njena početnica od prošle godine izgledala kao nova.
Što je o tome rekla Tončekova mama nije mi htio reći.