U malom granapu je bila jedna mušterija. Markantna figura dvadesetsedmogodišnjaka, skorašnjeg magistra ekonomije, zbog kojeg je mlada radnica davala sve od sebe u vršenju granapdžijskog zanata, je birala mahom skupe artikle. Visok oko 195 cenata, široke done čeljusti, sa trodnevnom bradom i skupocijenim sunčanim naočalama, govorio joj je šta da mu 'stavi' svojim dubokim muževnim glasom. Uska majica je isticala njegovo u teretani izvajano tijelo, a široki osmijeh prepun zdravih i blještavih zuba je činio da se radnica crveni ko bulka. 

"SELAM ALEJK! IMA LI PIVI?", začu se sa vrata koja se časak prije silovito otvoriše. Dva lika su stajla i blesavo se kezila čekajući odgovor na svoje pitanje, iako tu kupuju pive već deset godina. To su bili Kriza i Lasta, momčine zašle u tridesetu, propalice i mahalaši, povremeni građevinski radnici, kradljivci aluminijuma, sakupljači raznog smeća i lažovi. Kriza je bio niži od Maradone, jedva nekih 160 cenata, obučen u crvenu potkošulju utrpanu u farmerke širokog kroja koje je od spadanja čuvao ispucali kaiš od skaja, sa ogromnom, nekoć sjajnom, tokom na kojoj je bilo gravirano 'Guocci'. Bio je sav masan, kao da ga je neko impregnirao nekakvim lojem, nekakvom totmašću. Metar i šezdeset ovog čovjeka je stajalo na stopalima veličine 49, obuvenim u universalke, dobro potrošene i razjebane, koje su stršile zakrivljene prema gore ispod širokih nogavica njegovih groznih farmerki. Žilave ruke su mu bile prepune kojekakvih ožiljaka i sjebova, a sa lijevog ramena je tersao zeleni tigar za kojeg je trebalo biti obaviješten da bi se tako i doživio, i iznad tigra potpis tatoo-majstora 'Lasta'. Masne  brade, stare par dana, malko krivog nosa, krezavog osmijeha. Oči su mu bile duboko usađene ispod malog čela, tako da je oko očiju uvijek imao tamne sjene, kao zombi. Kosa mu je bila prljava kao u kakve skitnice, više nije ni izgledala masno nego kao ovčije runo, uređene kao kod Ramba. Nadimak je zaradio zbog rečenice koju bi uvijek izgovarao ako bi nešto tražio: "Imaš jarane po' marke, kriza mame mi, treba mi...", ili, "Joj burazeru, kriza sestre mi, treba mi kredita, gori joj..."

Lasta je svoj nadimak zaradio zahvaljujući svojoj dva prsta debeloj obrvetini, koja mu se pružala s kraja na kraj čela, izgledom podsjećajući na lastavicu kako je prvačići crtaju. Ispod gigantske obrve-laste su virilia dva oka, uvijek poluzatvorena od nekakvog poremećaja, kao da vazda spavaju. Nos mu je bio velik, koščat i prav, usne tanke kao da ih i nema, obrazi upali, brkovi i brada mu gotovo i nisu rasli, (valjda mu je obrva iscrpila sav kapacitet dlakavosti na licu), kosa crna, masna i zalizana prema nazad, uši klempave. Jednom rječju, Lasta je bio ružan k'o kurac, prava karikatura od čovjeka. Ta smiješna glava je stajala na izvijenom, dugom vratu, uvijek u ofsajdu u odnosu na tijelo. Uska ramena, mršave ruke, razvijenost uopšte karinaška, mada dosta visok, svaki dio njegovog tijela je odisao jadom. Sintetička crna majica je doprinosila pojačanju Lastinog tjelesnog smrada, jer je privlačila sunce a nije propuštala znoj, još kako se Lasta utrpavao tu je bio izuzetan teren za kondenzovanje znoja, po čijem mirisu je Lasta također bio poznat. Na Lastinoj lijevoj podlaktici je bila istetovirana zelena mrlja koja je podsjećala na ajkulu i Krizin potpis pored tetovaže. Iz širokog, nekoć svijetlo-sivog šorca su izbijale Lastine kao grisini tanke noge u papučama. Te duge noge su bile smotane skroz na skroz, Lasta je bio apsolutni talenat u zapinjaju na raznorazna sranja i lomatanju na stepenicama, ulegnućima ili izbočenjima na drumu i svemu ostalom što na ulici postoji. 

Te dvije karikature, od čijeg se smrada granap sav usmrdio, su sada stajale sa svojim pitanjem, upućenim odmah sa vrata bez obzira na prednost onog lafca, i smijale se kretenski jer su nalazile da je njihova rečenica oličenje humora na planeti, i zbog toga su bile presretne. 

Markantni se okrenu prema njima dvojci i stade značajno da ih gleda. Oni ga ne jebavahu dva posto, već, kako je tajac trajao par sekundi, zakreštaše opet: "SELAM ALEJK! IMA LI PIVI?", i iskeziše ružne face još više. Tada im se frajer obrati značajnim, ali učtivim tonom: "Halo, momci, ima li ko prije vas u radnji? Nije vam prvi put u granapu pobogu, dajte ba malo...", i okrenu se ponovo da završi posao u kojem su ga grubo prekinuli. Lasta i Kriza se vidno sjebaše njegovom reakcijom, naviknuti da ih u ovom granapu što prije usluže kako bi ih što kraće gledali. Pogledaše se međusobno, Kriza reče Lasti prigušenim glasom: "Ko je ba ovaj?", a Lasta odvrati: "Nakav debil." Na nesreću, nedovoljno su bili tihi, i lik ih je čuo. Tako se energično okrenuo da se ova dvojica trznuše kao da si ih nožem napao. "Ko ti je debil pička ti materina seljačka? Haj sad izlazite napolje obadvojca jebem vam majku seljačku!", zagrmio je. Ova dvojica se ušutiše i pokunjiše. Usrali se ko pičke, ni 'a' da zucnu! "Šta je sad miševi? Hajde! Izlazi odma' pizdo ofucana! Da ti kičmu slomim jade jadni...", a oni i dalje ništa. Gledao ih je još par trenutaka, i onda, ispustivši jedan dug uzdah,  okrenu se radnici i reče joj: "De bogati naplati dok sam još dobar, ubiću ih majke mi..." Ona požuri i postade nespretna, tako da ispusti kusur koji se rasu po podu. Frajer otegnu još jedan uzdah i stade da kupi pare. Sakupljao ih je polako da bi se naglo digao, na što se Kriza i Lasta instiktivno sakriše iza svojih mršavih ruku. "Ih kakve ste vi pičketine majko mila!!! A i fazon vam je vrhunski nabijem vas na kurac! Selam alejk i pive? Ej majko mila koji ste vi debili!", zareža ovaj, pokupi svoju kesu, nasmiješi se prodavačici i izađe iz radnje. Kriza i Lasta su i dalje bili ukipljeni, sve dok frajer ne sjede u svoja sportska kola, i uz škripu guma odfura. Tek tada su se otkravili. Kriza reče Lasti: "Jel ovo onaj Šaban majke ti što vježba kod Cileta u teretani?" - "Jest jebo mu ja mater papansku i onog babu lopova što se nakro u ratu!", odvrati Lasta. Onda su se pogledali međusobno, face im se opet iskriviše u kretenske osmijehe, i dreknuše ponovo: "SELAM ALEJK! IMA LI PIVI?"

Kada su se namjestili sa najjeftinijim pivama od 2,5 litara (0,5 litra gratis) na jednu klupu u hladu i zapalili cigare, Kriza i Lasta započeše razgovor:

- Jo' jesmo dobro skontali ovaj fazon! Čuj jarane 'selam alejk' i 'ima li pivi'! Baš smo to dobro skontali mame mi!

- Fakat alaha mi! Baš je dobar fol! Samo mi onaj levat izvuče živce jebo mu bog majku seljačku! Lafo on nešto naš'o da se kurči tamo pred trebom! Trebo sam mu glavu onu odvalit, on će meni prijetit lafo!

- Ma kakav on ba, pička! Da je smio udario bi! Joj da je udario! Joj sestre mi kako bi mu zad'o katu smrti! Kad bi ga jednom fulio, umro bi od propuha! - Siktao je Kriza demonstrirajući udarac po zraku.

- Nisam ba ja stio, a boba mi je falila, da pravim belaj, kontaš, stalno ovde kupujemo ba, treba imat' obraza, kontaš. Al' da je još jednu rek'o bogami...

- Ma vidio sam buraz, ne trebaš mi ništa pričat' ba! Vidio sam ja da je tebe bijes spopo isto k'o i mene! Ja se već ba bio naštelio da ga opalim kružnim, al' i ja sve kontam, ofiraža se tuć' u granapu, kontaš ba, sam si reko, ode obraz! Al' da smo izašli stare mi...

- A, majke ti, ne znam jesi li ga ti provalio, dere se tamo nešto seljak, a kad je rek'o 'izlazite napolje', smanjio se frajer, ja ga jedva čuo! I onda lafo skuplja one pare po podu po sata, usr'o se ba k'o pička! Ja isto gledam u tebe i kontam u sebi: "Jo' Kriza mojne ga ba sad štocirat, ode nam obraz u pizdu materinu!"

- Ma skonto sam ja ba njega odma', nego sve kontam ba da neće šta na hinjaka sa onog poda, razumiješ. Zato sam ja i stao u stav ba, sandžaklija je ono bolan, kontaš ba, pogano do kosti, može nož trznut seljak!

- Jel on sanžaklija majke ti? Ja sam ba mislio da je on šiptar! Znam da je došlo, siš'o u ratu sa Bjelašnice, ostavio gore kravu, konja, ovce, koze i piliće i došo ovde da se kurči! Jarane ba, kad su oni banuli u ratu kod nas pred zgradu, on se bolan počeo izuvat, kaže: "Joj kol'ka vam je kuća!", to je ba bio lom živi, svi mu se smijali!

- On se rodio u sandžaku, stari mu je šipac, a stara jevrejka, i onda kako su išli za hljebom po svijetu su završili na Bjelašnici, i tu su i mogli da razviju svoju stočarsku i seljačku prirodu do maksimale buraz! Pa vidiš ti na njemu bolan da je njemu nesiguran hod po asfaltu ba! Ne zna, nije još naviko, znaš ti bolan koji je to šok za seljaka, kad ga iz šume spustiš u grad ba!

- Ja jarane! Bili čobani, a sad puni para! Nakrali se u ratu jebo im bog majku lopovsku! Jes' vidio bolan njemu auta? Jes' mu vidio garderobe, 'čala, sata, svega! A nije lik u životu feninga zaradio! Nego babin sin, stari mu sad posto guzonja, sve mu završi parama, i boli ga kurac! Bogami smo mi njega trebali onde prebit!

- A znam haveru, jebaji ga sad! Nafataćemo ga drugi put, pa ćemo mu otet para i ubit ga da mu napamet ne padne da se bilo kome ikad više kurči onako!

- Normala sestre mi. Joj preparkiraću mu auto oca mi da se sjebe levat! Hoću života mi, i to večeras! Hahahah! To će bit' ludnica kad se digne sutra! Izađe ispred zgrade i hop! Ne'a auta paša! Joj kad počne kukat i derat se tamo k'o majmun! Hahahaha!

- Treba, treba! Još mu i kas odradimo usput, ko ga jebe! Ej ba! A jel se meni ono učinilo il' on ima jednu kraću nogu?

- Ja sam isto skont'o da lik šepa, al' ne znam što. Ma jarane ba, seljak frajer, kod njih se tijelo drugačije razvija, kontaš. Jarane ono je super ba kakvih ima! Znam ja kad sam iš'o kod ove tetke na selo, tamo nakav lik ima sina, lik ima petne's' prstiju ba. al' na lijevoj ruci! To se gore i rađaju takvi nakazni, valjda povuku od šume, ko će ti ga znat'!

- Bogami je njemu ona lijeva noga kraća i to podobro! Ne valja se  mislim rugat, može ti dijete bit' takvo, al' jarane baš je smiješan, još mu samo zamisli one oči retardirane što ih je zašteko iza onih cvika mame mi...

- Šta mu je ba s očima? Ne znam ja za to.

- Jarane, njega u teretani zovu okano ba! Desno mu oko duplo veće od lijevog ba! Havarija! Znaš ti bolan kako je on ružan! Pa to ne da gledat u sebe!

- A zato se on vazda krije iza onih cvika znači! Ja ba sve kontam koji mu je kurac, dan-noć, on vazda naočale! Ja konto mahnit frajer bogami!

- Ma jok ba! Vidiš bolan da je kompleksaš lik ba! Ne izlazi iz one krntije svoje, stalno u autu! Majke mi ba! A valjda nema love za benzin, pa stalno lafo čeka nekog, sjedi nako, upali sva četiri...

- Ma goljo bolan, ono auto njegovo ne bi mogo prodat ni za pet glava! Ono je krntija, staro, razjebano, sporo! Nema on odakle bolan da ga sipa, ono troši dva'es' litara nane mi, odakle njemu bolan pare.

- Imo je on prije para, al valjda mu je babo osto zelenašima dužan, pa su ga ovi opljačkali, sve mu uzeli! Ma jarane, njegov babo, ja se sjećam još ko mali, stalno bježo od murije ovuda ba! Oca mi stalno neki problemi zbog njega bili, kontaš, lik je ono lopov, a glup k'o kurac, pa ga stalno hapsili i ofirali ba.

- Znam isto da mu je sestra snimila pornić sa nakom dvojicom firauna. Valjda za gram brzine i gram horsa, tako nešto, jebavali je likovi ba, ubili je od kurca. Ovaj jedan joj ga zado poslije, ispišo se po noj, znaš ba koja bolest, to je skandal živi bio!

- Znam to ba! Još on je ba bio naše te likove, al' to se priča po mahali, lafo da ih bije, ovi ga nakaratali, ubili boga u njemu alaha mi! Još mu oteli i para, i mobitel, i tene, izofirali ga ba pravo!

 - A to ti je ba! Kriminalna porodica, kontaš, ne znaju oni drugačije nego seljački, za sitnicu belaj! Sreća ba da smo mi, kontaš, takvi kakvi smo, pa nećemo da pravimo bezveze u radnji frku ba! Al' jarane sad mu je tapija. Eto, sestre mi, ne bi mu ja ništa uradio, samo da nije na kraju u onoj krntiji mangupski zaškripo gumama, to i je živce izvadilo, i sad ga moram polomit alaha mi! 

Dok su oni tu naprđivali i trudili se da što više ocrne Šabana i familiju mu, naišao je Kocka, lik sa izrazito kockastom glavom koji je svoj nadimak 'Kocka', kada bi se upoznavao sa nekim, predio u mangupskiju varijantu 'Kole' ili 'Koske'. Kocka je prišao da se pozdravi, a Lasta mu na prvu odmah složi priču:

 - E ba! Znaš ti onog Šabana, onog došlu sandžačkog sa Bjelašnice, onog seljaka... -, a Kole ga prekinu: - Šabana bildera? Onoga što radi u rajfajzenu, s onim jebačkim autom?

- Ma ja ba! Onaj lažov, laže ba da radi u rajfajzenu, debil ba, samo laže! Al' jeb'o sad priču o njemu, uglavnom mogo je lik danas bez glave ostat! Sekunda je falila!

- Što ba jarane, on je baš fin lik, kulturan, jest da ne da na sebe al' nije belajzus.

- Ma danas jarane ja i Kriza u granapu, kupujemo pive, sve normala, kultura, kad on nama lafo: "Šta se vi kezite tu, jesam vam ja to smiješan?" Jarane kad smo mi skočili ba! Ma da ti jebemo majku... Sreća pa smo se skulirali, nećemo da pravimo frku u granapu! Jarane i on lafo nešto izvadio mobitel da zove, kažem mu ja: "Jel to pičko završavaš leđa preko poruke?", i trznem ga, kontaš, ko da ću ga opalit, a on onaj telefon u džep, zasprinta ga ba, mi ga gledamo, auto mu stoji ba, kontamo koji kurac, otrčo lik, auto ostavio. Mi tek kad smo odmakli od granapa on se vratio i odvezo kola. Kreten! -, dok je on pripovijedao Kriza je sve vrijeme odobravao gestama i ubacivao: "Jest alaha mi.", ili: "Bogami. Debil pravi."

- To me baš čudi da bi on tako nešto. On je moj komšija, fina familija ba pravo, stari mu doktor, sašio po miliona ljudi u ratu u vojnoj bolnici, stara mu isto ba fina, i sestra mu je pametna i lijepa...

- Joj Kocka alaha mi jes' ti glup -, započeo je sad Kriza - , laže ba lik sve, šta ti je ba, to je banda od familije ba, sve go lopov i drogaš, jesi i ti glup mame mi. -

Lasta i Kriza su onda navalili da se nadmeću ko će goru pogan za Šabana ispričati Kocki, a Kocka nakon što je uvidio da ovi ne daju ništa drugo da se kaže, pozdravi se i ode. Kada je otišao, Kriza reče Lasti: "Jarane ba, ja sam čuo da je Šaban peder. On se jebo sa unproforcima u bulju i pušio je kite u ratu za fildžan šećera, a jednom liku ga je ispušio za žvaku isto u ratu.", a Lasta se nadovezao: "Znam da je on, kad smo bili mali, išo da pita mamu može li ga popušit Jusufu za pet autića, i njegova stara rekla 'Nek mu ga mama puši!', a Šaban mu ga ispušio jarane i mazno autiće. Ma pederčina je on garant, i to onaj što ga samo prima, haj da je bar dvocijevka, nego ni to!", i onda su opet nastavili da se sjećaju Šabanovih pederluka i ofiraža iz djetinjstva do kasno u noć, zaboravljajući da su ga čas prije okarakterisali kao ratnu izbjeglicu, koja je došla u mahalu tokom rata iz rodnog Sandžaka preko Bjelašnice.

Dvadeset godina poslije, Kriza i Lasta, raspadnute momčine od pedeset godina, su sjedili i pili klipe sa ostalom lokalnom pijanom marvom pred istim onim granapom u kom se desio konflikt sa Šabanom. Kriza i Lasta su demonstrirali kako su prebili Šabana prije dvadeset godina. Tukli su imaginarnog Šapketa efektnim potezima iz kung fu filmova, naravno, koliko im je tijelo to dopuštalo jer su se odojica otromboljili i udebljali.