OPET O GLUPOSTIMA....

Vozimo se. Prolazimo nekim predjelima koji su uništeni ratom, a još nisu obnovljeni.

-         Tajo, vidi one kuće!

-         Koje?

-         Ma, one tamo što je porušena.

-         Vidim.

-         Ko je srušio tu kuću?

-         Neki vojnici.

-         Je li naša vojska?

-         Nije.

-         A koja je vojska ovo rušila?

-         Neprijateljska.

-         A je li neprijateljska vojska neprijatelj?

-         Jeste.

-         A jesmo li mi imali vojsku?

-         Jesmo.

-         A je li ta vojska bila prijateljska? Kako se zvala ta vojska?

-         Naša vojska.

-         A je li Naša vojska rušila kuće?

-         Neki vojnici su kuće gađali granatama pa su srušene.

Nakon deset minuta vožnje - ponovo ruševina...

-         A ko je srušio ovu kuću?

-         Naša vojska...

-         A jesi li ti bio u našoj vojsci?

-         Jesam.

-         A jesi li ti srušio neku kuću?

-         Nisam.

-         Pa zašto nisi rekao vojnicima da ne ruše kuće?

-         Ne bi me slušali.

-         Zašto?

-         Zato što im nisam komandir.

-         A je li komandir šef?

-         Jeste.

-         A zašto komandiri nisu rekli vojnicima da ne ruše kuće?

-         Neki su rekli, a neki možda i nisu.

-         A zašto nisu?

-         Ne znam! Pitaj njih! Gledaj što je livada puna cvijeća!

-         Jeste, lijepa je.... Samo je ružno što je i na ćošku ove livade srušena kuća...

-         Jeste, ružno je....