prohujalo sa snom | Proza | Knjiga online

RAD PROTIV SEBE

Nemam ja 30 kažeš...

EROTIČNA ANA SABO

NASTAVAK ANTOLOGIJSKIH ILUZIJA ANE SABO tucaj...

Jedan obican jesenski dan

...

The world's gone mad

I like writing songs that nobody sings I...

NEĆU VAM REĆI IME GRADA

NEĆU VAM REĆI IME...

Nedostaješ mi, stranče

Imam tvoj glas, Tvoju sliku Na...

stvoritelj

samo neznanje je uzrok da pjesnik,...

Tako Mi Je Dosta Crnila

Htjela bih danas zaspati Sa planinama u...

odlazak

od dushe mi samo jos uspomena ostala,srce se...

Perverzne Lađe

Cvokoćem i znojim se od...

sa vrha kule sa satom-BOB DYLAN/PREVOD

MORA DA POSTOJI PUT ODAVDE RECE...

100 METARA S PREPREKAMA

100 METARA S PREPREKAMA Ako...

Pa se onda ti voli!

Nema odgovora na postavljena pitanja. Ja sam...

JA !

TVORNICA NAORUŽANJA Ja sam glavna i jedino...

SNEGOVI SRBIJE

SNEGOVI SRBIJE Sećam se...

SVE U SVOJE VREME - VIDA NENADIĆ

U ovozemaljskom...

SETI SE SVOJE SUZE

Otresi ...

NISU UBIJENE CIGLAMA (konačna verzija)

NISU UBIJENE...

DISKVALIFICIRANJE POHOTE

...

Prebijanje duga

U zadimljenu garažnu birtiju "Sloga"...

prohujalo sa snom

emma
Utorak, 16 Oľujak 2010
proljece opet glasno kuca na vrata,a ja ,kao medo u zimskom snu,odbijam da ga docekam. i jesam neki gostoprimac?!lagano navlacim zavjesu da mi sunce slucajno ne navrati na jutarnju kaficu,te pokusavam da smislim sta jos danas da radim, osim da spavam.imam cak tri ideje,mada niti jedna nije prava ideja, vec idejice i pokoja glupost koja mi svakodnevno padne na pamet tristodvadeset i cetiri puta.sunce je ipak uporno i kroz zavjesu i paravan pruzilo je svoje krake do mog jastuka i kao da veli ' mici se ljencino,pa proljece je' ,a ja kad da pokusavam da ga nokautiram, masem rukama po sjenci i fakticki sebe udaram. kako nekad znam biti cudna?!puzajuci po podu, kao da se krijem od sunca, trazim svoje carape,bez kojih ne mogu nikuda,kao da je hladna zima. ne volim pretjerano ni zimu,ali ona je toliko laksa od proljeca. ne trebam se previse truditi da budem gostoljoljubiva,niti da se previse druzim njome. ona zna da je hladna, teska i zahtjevna, i tako se i ponasa. obuvsi carape,puzam jos malo po sobi,kao da se pokusavam vratiti u djetinjstvo,sve dok ne udari glavom od vrata ormara. ocigledno djeca puzaju s razlogom,dok ljudi hodaju. uzecu tu konstataciju kao pametnu.silazim niz stepenice i osjetim blagi miris izgorenog peciva ili stogod drugog,sto je ocigledno izgorjelo. vec je proslo podne,pa se ne nadam nekoj kafi ili dorucku na stolu,ali se svakako nadam tom izgorenom,jer skapavam od gladi. kako je tesko kad se ustane kasno. niko ne zeli sudjelovati u pomaganju meni da se meni napravi nesto za jesti ili slucajno kafa. na sta je sve ovaj narod izasao. ponekad bi rekla fuj, ali ne valja ni previse hvaliti svakoga.naravno,moj decko,koji nece uskoro vise biti moj decko,nego muz,lezi na kaucu,ispija i posljednju casu mlijeka,koja meni treba za kafu ili dorucak,igra igrica na svom novom playstationu ,u gacama i losoj imitaciji kucnog ogrtaca,te ni pomaknuvsi se,rece: 'dobro jutro dusho. zvao te tvoj urednik. rekao je da mu se javis'.kako romanticno od njega sto me svako jutro tako lijepo pozdravi,te mi uputi tako sladunjav pogled.sipam si kafu,koja je napokon gotova,te se premjestam u kupatilo,da popravim facu,koja se malo izoblicila od spavanja. tek odnedavno sam nezavisni pisac ili tako slicno. pisala sam donedavno samo recenzije,te ispravljala tudje radove za svog urednika,no napokon sam dobila priliku da predstavim svoj rad,pa evo sam radim kod kuce. imam rok od devet mjeseci da napisem knjigu, i vec je proslo pet.no ne zurim se. naici ce neka dobra i zanimljiva prica.kad sam pocinjala bila sam optimisticna,no sto god sam odnijela nije mu se svidjelo i sad stojim tacno ...hm...na pocetku...napisala sam svoje ima i naziv knjige. interesantno je da prvo smislim naziv pa onda pisem. nije da sam nesto do sada objavila, ali sam stosta napisala,i to neke od najboljih radova,tako sto sam prvo dala naziv pa onda napisala...joj,sama sam se sada zbunila.no dobro...pocupala sam dvije -tri dlacice s obrva viska,oprala zube te namazala neki vosak na lice, i tacno sada mi je palo na pamet da je to mozda ipak vosak za kosu,a ne ona masna krema sto ju stavljam svako jutro...al ajde,ako valja kosi,moze i lice to izdrzati. barem mislim...decko i dalje juri svojim novim ferarijem po new yorku,i kao da bi mi nesto rekao,ali ne uspijevam od zujanja auta i stiskanja svojih usana te psovanja glupoj igrici,televizoru,joystick-u i ostalima. mislim da je i mene poslao poprijeko upravo,ali ne mogu se okretati sad dok drzim salamu sir i majonezu u desnoj ruci,eurokrem i dzem u drugoj ruci i pod pazuhom te kruh u ustima. nisam lijena,samo frizider mi je par puta porucio da ne voli kad se otvara vise puta zaredom,pa sam mu uslisila zelju.sve mi je naravno palo na stol,s tim da mi je tegla s eurokremom pala vec dva koraka od frizidera,ali niko se ne buni tak da sam i ja zadovoljna. tek odnedavno jedem ovoliko,i covjek bi pomislio da sam trudna,ali to je nemoguce jer...o boze!