Poslanica turizmu | Proza | Knjiga online

Marina Vidas
Nedjelja, 08 Oľujak 2009
Jedno rano lipanjsko jutro, ustala naša trojica veličanstvenih prije izlaska sunca i uputila se na ribanje. Prije nekoliko dana otkrili na plaži jednu poštu, kupili štape za ribanje i čekali kad će učiniti bonaca. Eto tako, Keko ih probudio i krenuli. Taman su zatvorili vrata, neki ženski glas ih pozdravlja:»Dobro jutro momci!» «Dobro jutro!»- odgovoriše. Kad su pogledali malo bolje, ugledaše gazdaricu naslonjenu na balkon u spavaćici, hladi se lepezom. «Ne mogu spavati od vrućine», uspuhala se gazdarica. «A, šta ćemo, lito je», dodao Galop. «'Aj'te, 'aj'te, momci, sritno vam bilo na ribanju», poželi im vidjevši ih kako nose štape ispod ruke. «Nja ti roge, vištice stara, a lipo ćemo u'vatiti», mrmljao Tule sebi u bradu. «E, moj Tule, i ti u svašta valaš» , smije se Keko. Kad su malo odmakli Keko ih zaustavi:»Prije nego što počnemo pecati morate mi nešto obećati», počeo Keko vrlo ozbiljno, «prije toga ćete mi se zakleti da ja budem sto posto siguran. Zaklet ćete se da ćete mučati ka' zaliveni, pokazat ćete tri prsta i reći ovo me trojstvo sapelo. To vam je velika kletva, ako ne ispunite obećanje, stići će vas kazna Božja i to na dici.» «'Ajde lipo s milim Bogom, šta tu bajaš, ma sve me neka stra 'vata», bojažljivo će Tule. «Reci i mi ćemo se zakleti», odlučan je Galop. «Ponavljajte za mnom i ispružite tri prsta», ozbiljno ih upućuje Keko. «Kad ispružite tri prsta recite ova me tri sapela ako ikom' kažemo da je Keko peca' sa štapom u Istri.» Tule i Galop ispružili tri prsta i sve lijepo rekli kako ih je Keko uputio. «A, brkova ti Isusovih šta budalu od sebe pravin» , križa se Galop i lijevom i desnom. «Zašto je, Keko, to tebi toliko važno?»- začuđeno ga pita Tule. «Štap je u mom selu za furešte, turiste. Domaći čovik ribari na svići, baca vrše i tunje. Ako to dozna neko u selu, ja se za života neću otresti te sramote! Za menom će i dica vikat - 'Jesi li Keko šta upeca u Istri?' - eto zato!» «Ne boj se, Keko, nećemo nikom ni zucnut, zakleli smo se. Nisam lud to pričati pa da mi se dici što dogodi», raširio unaprid Tule oči od straha. Brzo su došli na plažu, svak je sjeo na svoj kamen i bacio štap u more. Bilo je mirno na plaži prvih par sati, nigdje žive duše, samo se čuju krikovi galebova i pjesma valova što zapljuskuju obalu. «A lipo li je ovo naše more, ma 'ko ovo može platit! Ma koja Europska unija, i još da nas neće, a ovaj naš blentavi narod navalija u Europu ka manit. Molit će oni nas da dođu k namin», drži Keko političke govorancije. Čekaju oni da riba zagrize, ali ni jedan se ne hvali da je štogod uhvatio. Prvi je odustao Galop:»Ma vraga ću ja crnog u'vatiti, meni je dečki dosadilo, iđen ja tamo ispod bora prileći.» «Nisan ja za ništa sanja' da mi je žena rodila žensko , sanjati žensko nije dobro. Čin san se diga' ima san loš pridosićaj, a tek kad san ugleda' gazdaricu, ma koji je vrag nju diza' 'nako rano. Ma triba san se odma' vratit, al onda san opet pomislija da će te se vas dvojica naljutiti pa san odusta'.» - govori Tule Keku. Već je odavno svanulo kad se blizu njih vezao stari ribar sa svojim kaićen, izbacio odmah pet šest vrša na kraj, bile su pune ugora koji su se migoljili kao zmije. Skočio odmah Keko do barbe, pomogao mu privezati kaić i reče: «A, jesu pravi komadi! Bit će dobar brudet, barba moj!» «Jesu, jesu, pravi su komadi, man od brujeta niš, sve će ovo završiti na peškariju», reče barba. «Baš šteta!» - tužno će Keko. «Moran sinko prodat, riba nan je više dodijala, triba i koji komadić mesa izist, nema od pensije ništa.» Ubrzo se oko ribara skupila grupica Njemaca i Italijana. «Što san ti ja reka' , Tule, evo već navalili iz Europe.» Gledaju oni čudno ugore, barba ih čisti, a oni kao da se boje pa se počeli među sobom došaptavati. Pitaju oni Keka na engleskom koja je to riba i kako se to lovi. Keko se pravi da ih ne razumije. Naročito se zainteresirala jedna punija cura. «Ma gle ove marve što mi sunce zaklanja, kupe se na me ka' mušice na govno, e Gospe moja kad će više otići , puna mi ih je kapa svako jutro» , ljuti se stari ribar, «neka ih vrag nosi dalje mene, neće mi dati mira ni na punti smrti.» Odjedanput se Galop naša pokraj Keka pa ga pita što ga je pitala ona Njemica. «Misliš ona debela, što slika starog i ribu?»- upita Keko. «E, e, baš ta, i nije debela, samo taman popunjena.» «Ma bez veze, pitala kako se riba 'vata, kako se zove i slične bezvezarije», ravnodušno će Keko. Odjedanput se Galop naša ispred objektiva dotične Njemice. «Ich Galop», govori upirući prstom u sebe. Ona se nasmješi i pruži mu ruku pa se predstavi:»Helga!» - nastavila ona škljocati aparatom, a Galop daje sve od sebe da joj objasni što slika. Galop digne u zrak vršu gledajući u objektiv:»Das ist vrša, e, e, das ist vrša». Njemica škljoca bez prestanka:»Das ist ugor», pokazuje na ribu. Malo zastane pa odmjeri od lakta gledajući u objektiv:»Unt ugor 'vako uđe u vršu.» Razmahao se Galop, uključen u trofaznu. Nijemci se oduševljeno okupili oko Galopa, a on propriča sve svjetske jezike. Ne miče se on od Njemice, malo po malo se okuražio pa je uštipnuo za stražnjicu. Njemica vrisnula:»Du bist schwein.» Ljutito mu opalila jednu ćušku po obrazu. Dobro se čulo! Nijemci se uzbunili, a Galop se uzjapurio pa počeo mlatarati rukama. Tule mu prišao iza leđa pa ga uhvatio za kragnu majice, digao ga u zrak i nosi ga prema borovoj šumici gdje je sjedio Keko i valjao se od smijeha. Kad je Tule spustio Galopa na zemlju, počeo se ovaj čupati za kosu:» Šta me nisi pustija, bija bi im sve zube poizbija.» «'Ajde muči budalašu maniti, spasija san ti glavu. Ti bi ovo, ti bi ono... , ne'š mi snage od čovika. Sram te bilo, čovik od žene i troje dice štipa za guzicu nedužnu curu. A, matere ti Isukrstove, da mi je ovo neko priča', ne bi mu virova', al' nisan ja za ništa sanja žensko dite. Ma triba san se vratit u kuću čin san ugleda onu štrigu od gazdarice», bijesnio je Tule na Galopa. Keko se čisto iznenadio kako se Galop pokunjio dok je Tule govorio. «'Aj'mo mi ljudi štogod popit kad nam je dan 'vako lipo počeja», kroz smijeh je predložio Keko. Sjeli oni na terasu kafića s dobrim pogledom, odložili štapove pokraj stola i naručili po pola litre piva. Nije prošlo ni deset minuta za stol pokraj njihovog sjele dvije dame. Jedna je bila crnka , kratko šišana, a druga plavuša, kosa joj je bila dosta duga, ali sparušena od blajha. Bile su izazovno obučene, a plavuša je u krilu držala pudlicu kojoj je neprestano nešto tepala. Godine im baš nije bilo lako odrediti. Galop se uzvrpoljio i ne skida pogleda s plavuše. Tule ga nogom udario ispod stola, a Galop se prenio: «Koji je tebi vrag, budalašu?Šta si se uzvirio, oči će ti ispasti?» - potiho će mu Tule. Galop zaustio nešto reći, kad začuje glas sa susjednog stola: «Kaj ste se dečki već vratili s pecanja?» «Evo, upravo, ali baš i nismo imali sriće», brzo je Galop promijenio raspoloženje. Tule i Keko otpijaju pivo i pogledavaju se. «Imate li kaj protiv da sjednemo za vaš stol?» - uporna je plavuša. «Ma kakvi!» - razletio se Galop, nosi on odmah još jednu turu za sve. Plavuša odmah sjela do Galopa, a crnka između Tule i Keka. Slijedilo je upoznavanje, plavuša se zvala Rozalija, a crnka Veronica. «Zakaj ste vas dvojica tako šutljiva», obrati se Rozalija Tuli i Keku, gladeći svoju pudlu. «Rano smo se digli pa smo već malo i umorni», ravnodušno će Tule. «A tak», cmokne ustima plavuša pa pusti psa na pod. Pas odmah Tuli počeo lizati noge. Tule se naježio od glave do pete, nije volio pse, bojao ih se. Imao je vjerojatno neku fobiju iz djetinjstva. «Molim vas , gospođo, 'oćete li makniti ovog cucka od mene?»- Tule će ljubazno. Plavuša ponovno uzme psa u ruke, pa ga počne ljubiti i tepati: «Dobar je moj dragi Kićo, najdraži moj, ti si se prepao.» Tuli se želudac okretao. Galop pokušao pogladiti Kiću, pas odmah na njega zarežao i iskesio zube. «Neće tebe nitko, ljubljeni moj», nastavila plavuša tepati cucku. Gospođe naručile pelinkovac, a trojka nastavila piti pivo. Galop naručuje turu za turom, cure uredno piju pelinkovac kao vodu. Crnka netremice gledala u Keka. Keku se ne da pričati, ali kuži da mora nešto reći. «Vi ste sigurno iz Zagreba?» - upita Keko. Ona potvrdi i počne pričati kako tu rade u obližnjem kafiću i usput ljetuju. Bila je Keku potrebna žena kao nikad do sad, i ne sjeća se jadnik kad je zadnji put, ali ova mu baš nikako ne miriše. Galop se počeo praviti pametan pa upita cure: «Koliko vam kilometara triba dobrim autom do Zagreba?» Crnka odgovori ispijajući pelinkovac: «Sigurno manje nego sa lošijim.» Trojka se počela smijati. «Kaj je smiješno», upita plavuša koja je bila zabavljena svojim psićem. «Ma ništa posebno», kaže Galop, «triba ti isto kilometara i s dobrim i lošim autom.» Crnka i dalje ništa ne kuži, osim da se smiju na njen račun: «Fakat nisam o tome razmišljala.» Kako su ture počele pristizati, ekipa za stolom bila je sve pijanija, plavuša zaboravila na psa, a on je uredno lickao Tulinu nogu dok njemu nije pukao film pa ga pukao nogom: «Ćo, ćo, vrag ti sriću odnija, makni se više od mene!» Pas zajaukao, plavuša teturavši uhvatila psa i počela ga maziti i tješiti: «Joj, kak' ste vi bezosjećajan čovjek», vikala je na Tulu. Galop se nadovezao: «Sram te bilo tako jako jadnu životinju udariti , seljačinjo jedna.» E, sad je Tuli pripuklo: «O, oprostite fini gospodine i još finija gospođo, man isto 'a'jte k vragu vi i vaš pas!» - ustane se Tule i krene kući. Ostatak ekipe popio još nekoliko tura. Bogme se dobro napili. Keko je rekao kako on više ne može izdržati i da bi on išao spavati. Prije nego su se rastali Galop ugovori večernji odlazak u kino, on i plavuša , a Keko i crnka. «Što misliš Keko?»- upita ga Galop. «Ma nema nikakvih problema», pijano će Keko. Kad su došli u stan Tule je već hrkao, njih dva su se izvalili pokraj Tule i zaspali kao polumrtvi. Tulu i Keka probudila pjesma :»O, moj, Mile prodaj konje bile, kupi sure, volit će te cure...» Galop se skockao, cijela soba je mirisala po Pinu Silvestre. «Ajme, kumašine, uguši, otvaraj prozore!» - javio se mamurno Tule. Podigao Tule glavu: «Ajme, puknit će mi glava, a di si se ti spremija fini gospodine?» «U kino s Rozalijom», reče Galop odrješito. «Iđe li i cucak?» - nastavio Tule. «Ma, baš bi ti lipo pristaja, samo da imaš sve zube. Ali ima tu i sriće u nesrići», zaključi Tule. «A šta to?» «Sigurno su tvojoj Rozaliji usta puna dlaka s onog cucka, pa ti dlaka neće zapeti za zube kad te poljubi», počeo se cerekati Tule. Galop se već dobrano naljutio: «Šta ti, Keko, čekaš, ajde diži se! Neću te ja Gospe mi čekati », nervozno će Galop. «Nećeš, prika, ni tribati, ne dižen se ja», ravnodušno će Keko. «Ma , nemoj me, Keko, sad iznervirat, pa dogovorili smo se.» «Bija san pijan, a to se ne računa.» «'Oćeš ti Tule ići umisto njega», kumio Galop. «Bogami , ti nisi pri svojoj pameti, tebi sada misli isključivo donja glava. Kad bi ja ponovo vidija ono pašče, nabija bi ga nogon drito u krilo tvoje žene!» «Kumašine moj, ja još nisan u tolikoj krizi, pa mi funkcionira i gornja glava, pa znan da iman ženu i dicu i ne želin svojoj ženi donit neku boleštinu. Ma ne bi je ja poljubija da mi plati, ma di sliči jednoj ženi popiti bocu pelinkovca. Sritan put, kumašine!» Izašao Galop ljut, ma što ljut, bijesan, kao bijesan pas. «Znaš što , Keko, nisi ti meni jasan», ozbiljno će Tule, «otkad smo o'de nisi ima' curu, mlad si i slobodan, pa što nisi iša' s Galopom. Da ti, rođo, nemaš nešto protiv žena?» Keko se razbjesnio: «Što ti oćeš reći da san ja peder?» - ustao se Keko i uhvatio Tulu za vrat. «Nemoj, brate, samo nisan mislija», zamuckivao Tule. «Nemoj to više ni pomisliti, a kamoli reći», zaprijetio mu Keko. Maknuo ruke s Tulinog vrata pa otvorio pivu, iskapio je u dva gutljaja. Tuli se od straha i 'govno u guzici smrzlo'. «Oprosti mi, prika, nisan ja tako mislija», lomio nemoćno ruke. «Ne znan ja šta si mislija, znan što si reka'», ljutito će Keko, «a ubuduće da nisi ni pomislija, a kamoli reka'», ponovio mu još jedanput. Tule počeo plakati kao malo dijete. Keko mu prišao i počeo ga smirivati. «Volin te ka' brata, stvarno to ne mislin o tebi», govorio Tule kroz suze. «Ma znan, Tule, samo odma' poludin na samu tu rič.» «'A'jmo ovo zaboravit, prikrižit ću ka' da se nikad nije dogodilo», predloži Tule. «Dogovoreno, rečeno , ispunjeno», zagrli Keko Tulu. «Znaš što Tule, iman ti osjetljiv želudac na žene.» «Misliš da puno pije, pa ti se gadi!?» «Je i to, a i gadljivo je, brate, koliko je glupa da fakat nije razmišljala ima li više kilometara s dobrin ili lošin autom» , počeo je imitirati Keko. «Znaš što, Keko, svaki dan sve više razumin tu tvoju bolest, jopet san joj zaboravija naziv. Ali isto ću te svitovati, Keko, nemoj oženiti puno pametnu ženu. Lipo je biti pametan, ali puno pametan jope nije dobro. Još ako je to žena, mo'š, moj prika, već grob kopati», savjetuje Tule Keka , ipak on ima bračnog staža i osmero dice. «'Aj'mo mi sad, kumašine, lipo leći», predloži Keko. Nakon desetak minuta začuje Keko kroz san kako se Tule lupa po čelu: „Sitija san se - robija od zatvorenog prostora ! - "