Agota je izašla devedeset i četvrte. Nije imala tako bogatu porodicu kao Eva, pa je morala sama da se snalazi. Stigla je nekako u Mađarsku, jedva do Segedina, i mislila da će tamo biti lepo primljena. No, povratak u Anyaország nije bio baš tako romantičan kao što je ona mislila. Mađari su bili usred tranzicije, borili se za opstanak, i mrzeli sve strance. Za njih su svi dođoši bili samo prokleti Jugosloveni ili Srbi, Raci, ama baš svejedno. Živela je u nekoj kući s više stanara i stalno su je psovali, jebali joj srbijansku kevu, govorili da se vrati nazad u Srbiju, a ona je ceo život bila Mađarica. I njena majka je bila Mađarica, i njen otac je bio Mađar. Otac je jednom, kada je od firme dobio neki dvojezični kalendar na mađarskom i na ćirilici, hanzaplastom prelepio sva ćirilična slova u kalendaru, toliki je Mađar bio. A ovde je tako dočekali. Bilo joj je teško, zimi se smrzavala, neretko gladovala i često išla u one pentakostalne crkve da jede i da se ugreje. Onda bi morala, iz pristojnosti, malo da posedi i posluša paterove govore kako je svako neki deo Isusovog tela. Pater bi govorio kako je neko Isusov glas i taj treba da peva, neko je Isusova ruka i taj treba da stvara nešto rukama, da se možda bavi štrikanjem ili grnčarijom, i tako dalje. Ona je potišteno mislila kako onda neko mora biti i Isusova zadnjica i plašila se da nije baš njoj dodeljena takva uloga, da je svi šutiraju i da stalno ima neka sranja. Tamo je srela Arpada, koji joj je na trenutke bio pomalo simpatičan, i koji je stalno isticao da se bavi filmom. Uzeli su se posle samo tri nedelje. Nisu se ni seksali. Nisu baš ni kasnije, pošto se ispostavilo da Arpad ima šećernu bolest, a nije se baš ni bavio filmom, nego je kao honorarac premotavao rolne u bioskopu. Živeli su kod njegovog oca, u nekom prašnjavom stanu, i samo su zaovina deca, kada bi dolazila u goste, brisala prašinu valjajući se po patosu. Onda se Arpadova sestra naljutila, i prestali su da dolaze. A taj otac, Arpadov, stalno je nešto kuvao, uglavnom od luka, i stan je stalno smrdeo. Arpad je sve ređe dolazio kući zato što, kako je govorio, s prijateljima radi na nekom velikom biznisu. Kom? Nije hteo da joj kaže, ali novca nikada nije bilo. Na kraju je počela da ga prati i otkrila da je, takav mlitavko, vara sa drugom. S nekom Estikom. I zamisli kako ih je uhvatila: njen Arpad sedi u gaćama, na terasi, a ta Estika ispred njega igra, u gaćicama i grudnjaku. Suludo. Odmah se razvela. Otišla je opet u privatni smeštaj, ali na poslu su joj smanjili platu zato što je raspuštenica. Opet nije imala para ni da jede. Direktor joj je sredio da spava u nekom studentskom hostelu, ali tamo je sve prandavo, još neurednije i prljavije nego kod Arpadovog tate, moraš kvake i slavine maramicom da otvaraš. A i muški stalno upadaju u tuš-kabinu i neprestano si pod stresom da će te neki majmun napasti. Ostavila je sve to i preselila se u Peštu. Tamo je izdržala svega nekoliko meseci, ali je upoznala Kornela, koji je upravo diplomirao optoelektroniku, na departmanu atomske fizike i to na prestižnom Műegyetemu. Odmah je dobio posao u Kečkemetu, na nekoj privatnoj poliklinici, kao rendgenista ali zapravo na onom modernom dijagnostičkom skeneru. I ona je otišla s njim. Sada joj je dobro. Imaju svoj stan, imaju auto, imaju život - sve na kredit. Ostavila je pušenje, prešla na zdravu hranu i stalno otkriva nove recepte. Kornel je pravi dobrica. Divan je, duhovit i veoma je voli.