Nedjelja: nisam znala koliko su zaista opasne najobicnije tablete za glavu (necu reci koje da netko jos ne dode na ideju o samoubojstvu) koje se mogu kupiti u svakom ducanu. Ali sam znala, da covjeka moze ubiti bilo sta ako uzme u prekomjernoj dozi, moja necaka se skoro otrovala od cedevite. Imala sam bocicu od 500 tableta, jos neotvorenu. Mislila sam, kad popijem to, ima jos kojekakvih tableta, pa cu popiti i njih.

Nakon sto sam progutala trecinu (oko sto-pedeset), pozlilo mi je. Legla sam da se odmorim, pa cu poslije jos. Probudila sam se nekih sest sati poslije, mucnina je bila nesnosljiva. Pocela sam gubiti sluh, disanje je bivalo sve teze.

Kad su me 911 (hitna) pronasli, bilo je prekasno za ispumpavanje zeluca, sve su tablete otisle u sistem. Kasnije sam saznala, za manju osobu je 20 takvih tableta smrtonosno. Ja sam od manjih, imam oko 65 kg.

On je za to vrijeme nestao: pet je dana pio sve do cega je mogao doci. I on je zavrsio na hitnoj zbog otrovanja alkoholom.

Ni jedno od nas nije moglo izdrzati pomisao o rastanku. Smrt nam se cinila draza od zivota bez ljubavi.

Po svim zakonima, obadvoje smo trebali biti mrtvi. A prezivjeli smo, obadvoje bez posljedica.

Kao da smo Romeo i Julija - nismo se svadali zbog nas nego zbog nasih familija koje se ne podnose.

Sad - pustimo ih nek se oni samo ne podnose koliko god hoce, a mi se volimo... Jos ne zivimo zajedno jer obadvoje idemo na bezbrojne terapije, ali smo sretni da imamo jedno drugo i da je ljubav pobijedila smrt