Labudovi | Proza | Knjiga online

komadi i komadići zelenoga stakla...

Neke noći prezreo...

Magične su ove planine, malo Bijele pa onda...

Zatvaram vrata i zaboravljam sve. Neka budu...

Savski valovi...

...

Na kosu ću staviti nježnu kapu isplavljenu iz...

41 DIJAGNOZA NEUROZA Prošlo je od rata...

NAKAD SAM BESAN KAO RIS NEKAD SAM MEK KAO...

ONA JE DEBELA,ONA JE DEBELA ONA IMA STO...

Na obali Aheronta stojim, Dva zlatnika već...

Gorila na Riječkom...

nije mi dobro kad čitam mislim da me...

...

Ovo nije nikakav prokleti dnevnik već ispovjest...

BRODSKI...

Suveren ljubavnik...

OPISUJUĆI NEOPISIVO, - OPISIVO...

U...

Sada, sjedeći uz...

Labudovi

Alisa Salopek
Subota, 06 Rujan 2008
... Za sve si bio u pravu. I za to da bi život bio drugačiji. Možda bih sada ja sedela u onoj sobi sa labudovima na prozoru i možda bih ja sada bila majka tvojim ćerkicama. Bila bih kraj tebe kad si postao neko, kad si se uspinjao i padao, kad ti je otac umro... Ne bih sve to gledala sa strane i o tebi slušala od drugih. Ne bih u mraku, tog dana sahrane, tiho jecala u sobi za njim, tvojim ocem, kog sam zaista volela i cenila. Ne bih sad tajno tvojom ulicom prolazila i željno čekala da se zavesa pomeri na prozoru i da obrise tvog tela vidim. Ne bih o tebi sanjala, maštala... Imala bih te i bio bi moj. Onda bih te i ja tako ljubomorno čuvala, kao što to sad čini ona....