Dok ovo pišem, naviru mi pitanja bez odgovora. Zašto se pisanje ne tretira kao zanimanje? Zašto neki ljudi izgovorenu reč pesnik čuju kao bolesnik? Zašto onima koji pišu kad i daju nešto, daju povelju kao nagradu umesto novca, koji bi im smanjio neke nevolje u vreme tranzicije i recesije? Zašto se od onog što se i dobije za knjige koje se pišu godinama, ne može živeti ni dve do tri nedelje? Zašto autori recenzija zarađuju više od autora knjiga? Zašto sad kad je opet kriza i kad se svi zabijaju u sobe da čitaju, zašto bar sad neko ne podstakne one koji pišu da to rade i dalje?

Zašto na  konkursima nemaju običaj da daju honorar za štampane radove? Pisanjem se stvara roba koja se čitanjem proba. Zašto bi neko nekog objavljivao za džaba, kad taj neko to može i sam preko interneta i da ga tako besplatno čita i veći deo sveta? Danas nas ta moderna tehnologija čuva i u vremenu i u prostoru, u kome i nas kao i kompjutere nemilosrdno napadaju virusi.

I zašto je od svih srpskih pisaca jedino Branislav Nušić uspeo da napravi kuću na Dedinju od zarade od knjiga? E, na ovo pitanje mislim da imam odgovor. To je zato što se pisci kao on retko rađaju. Njega su na vreme i prepoznali i materijalno nagradili kao takvog. A  mi ostali možemo da biramo da li ćemo uopšte da pišemo. I ako to i izaberemo ili ako pisanje nas izabere, onda moramo da radimo još mnogo, mnogo toga da bismo samo preživeli.

Setila sam se.... Mi možemo usput i da skupljamo sve te naše radove objavljene u novinama, zbornicima, antologijama i knjigama a onda da od svega toga napravimo kuće. Papir se i ovako i onako reciklira. A šuma je sve manje i manje i  krajnje je vreme da počnemo da vodimo računa o sredini u kojoj živimo. Zato mislim da je pravljenje kuća od papira odličan način reciklaže istog, zar ne? Samo se pomalo bojim kiše u samom periodu gradnje. Ah, te kule od karata na koje trošimo papire... One nas vode u nove nemire.

I dok sam ja o ovome razmišljala, gle čuda, videh u vestima prilog o kući od papira. Da, reč je o umetnosti.  Umetnik je sa Kipra i ta kuća je još u fazi izrade. Umesto cigli i blokova, za gradnju kuće umetnik je koristio urolane novine, a umesto poda isključivo Finansial times. Na tim novinama su oni koji su ih skupljali pisali i lične poruke. Reče i da je izabrao Finansial times zbog stabilne ekonomske osnove i roze boje kao i zbog drugih pogodnosti ovih novina, a ja ne mogu da se otmem utisku da je on verovatno želeo da gazi po valutama koje se tope, kako mu ne bi bilo zima nogama.

VIDA NENADIĆ

17-01-2009