Jačina sila | Proza | Knjiga online

prohujalo sa snom

proljece opet glasno kuca na vrata,a ja ,kao medo...

Kad bih i bio besmrtan, izmislio bih smrt, da se uvjerim u ljepotu života

Kad bih i bio besmrtan, izmislio bih...

zbogom sjecanja...

Zatvaram vrata i zaboravljam sve. Neka budu...

RANO JE U KINI

SUNCE SE DIZE SPUSTA I LETI VODA NE...

Mrtvi Novi Svijet

Pred očiprestravljene maseProli se...

AMERIČKI SAN

Pobjegavši na...

PJESME MOJE

Kad ja pišem Ne mogu pisati bez očiju Ne...

NOSTALGICNI BLUZ

DJONI JE U PODRUMU MESA SA...

POEZIJA

Nekom samo...

Božićna priča zaboravljenih

Cjepanica je polako pucketala dok ju je...

RASTANAK *

Osijećam, jutro odlazi s tobom, a...

SONETNI VENAC

ZBOG TEBE 1 Zbog tebe se budim noću...

District 9

Ovi Izvanzemaljci koji zive u Districtu - nisu...

tekst je uvijek isti :)

Tekst je uvijek isti Sve se ponavlja. Razni...

NE KRIVI ME

Ne krivi me što ne...

Tko želi biti glavni glumac?

Najvažnije je prepoznati film u kojem glumimo...

PUSTINJE

Kroz očišćene...

TUZAN JE GRAD

TUZAN JE GRAD S NEDELJE NA...

MUŠKARCI

Godine prolaze, ostaje samo u sećanju drag...

MAGIJSKI TROKUT

MAGIJSKI...

Jačina sila

Marina Vidas
Subota, 21 Oľujak 2009
Galop i Keko zaspali na rivi opijeni proljetnim suncem i umorom od prvog kupanja. Iz sna ih prenuo Tulin glas: «Muku ti ljutu, pa di ste vas dvoje? Sto ti rana Isukrstovih, cili grad san privrnija, okrenija, a vas nigdi. A , di ste bili?» Galop i Keko ga gledaju kao utvaru, taman je sunce zapadalo u more pa ga dobro i ne vide. Boli ih svaki mišić, ne mogu se pomakniti ni lijevo ni desno. Keko se jedva podigao u sjedeći položaj jaučeći. «Ma di ste bili, izgledate ko da vas je pregazila najgora vojska» , blebne Tule. Galop se ljutito digne u sjedeći položaj i kaže Tuli: «Ajme meni, sve me boli, spolno smo općili.» «Zašto u općini?»- čudi se Tule. «Da bi ti ima šta pitat Tule, Tulavi!» - obrecne se na njega Galop. «'Ajde kumašine, ne ljuti se naman čin progovorin. Tija san vas pitat jeste li vi pridali govno za seritarnu?» «Da nisi iz moga mista mislija bi da si se spušta sa Šar - planine. Bog ti da pameti ne kaže se govno nego stolica, i ne kaže se seritarna, nego sanitarna», ljuti se Galop. Tule ga gleda tupavo: «Moj Bože, šta si ti pametan , moj Galope. Ali pamet ti ne smeta pa ti i dalje seri stolice, a ja ću govna. A što se tiče sanitarne ili seritarne , na isto ti dođe.» «Što tebe prika muči, reci ti svom Keku?!» «Ma ne mogu se posrati da si Bog! Valjda mi ne odgovara ovaj zrak i ova 'rana», tužno će Tule, «a doli san , rođo, svako jutro u isto vrime.» Uputi njega Keko da ode u ljekarnu kupiti neki sirup ili tablete za probavu i naglasi mu: «Nemoj, rođo, pitati za sranje, to nije kulturno,nego za probavu.» «A kulturno je ne srati, seren se ja Keko na tvoju kulturu», našao se uvrijeđen Tule. «Posra' bi se ti da možeš», smije se Galop. Uputio se Tule prema ljekarni i pokunjio glavu, ma sve ti ga milo gledati. Ma nisu se Galop i Keko uspjeli ni domoći do neke klupice jaučeći od bolova, već su začuli Tulin glas: «Bo'me ste vi dobro općili u toj općini kad takve bolove imate.» «Ajde muči» , reče otresito Galop. «Nego jesi li ti kupija što ti je tribalo?» «Nisan», očajno će Tule. «Bija veliki red, a ja zaboravija kako se ono kulturno kaže, pa san se okrenija i izaša' van». «Ajme, evo san se , Galope, uprav' nešto sitija, ma di mi je pamet prije bila», lupne se Tule po čelu. «Moga bi mi ti dati malo od tvog govna i problem riješen.» «Ma, jel ti to meni ozbiljno govoriš ili se zafrkavaš?» - čudi se Galop. «Ma nema šanse.» Tule osta zabezeknut: «I ti da si mi prijatelj i kum?! Bome sam lipo izabra'. Ma, kako bi mi što drugo da kad nećeš komadić govna!?» «Ma sve bi ti na svitu da , osim žene i govna, a govno pogotovo, pa kakav bi ja to prijatelj bija kad bi ti govno da. Ne dan i gotovo», najozbiljnije će Galop. Zamislio se jadni Tule ko da su mu sve lađe potonule. Došlo Keku milo pa mu kaže: «'Aj'te vi lipo sisti u ovaj kafić priko puta, naručite i meni po litre piva, nema do zidarske, a ja ću tebi Tule otići kupiti likariju.» Ajme sriće, Tuli opet svanulo, pa poljubi Keka u čelo: «'Ajde, Gospe ti, ne bali me, i još me u čelo ljubi ka' da san mrtvac.» Brzo se Keko vratio sa tabletama za probavu i pridružio se ekipi u kafiću. «Evo ti, prijatelju, odmah popi' tri, i brzo će nadoći stolica» , savjetuje Keko Tulu. «Ma, popit ću ja četiri, da bude sigurno». Izvadi on tabletice i zalije ih pivom. «Ej, ljudi, baš imam razlog za slavlje, ja večeras častim», euforično će Tule. «Zvala me žena, i rekla da je i deveto na putu, evo je skoro pet miseci kuljava.» Galop ga gleda zabezeknut: «Ti si skroz naman manit čovik, pa to će ti biti deveto. Znaš li ti kočiti čoviče božji?!» «Što se ti nerviraš, ako san ja sritan?» , mirno će Tule. «Koliko ti je staro najmlađe?» - javi se Keko gledajući Tulu kao da nije sa ovog svijeta. «Pa , mislim da bi sad moj Tomson moga' imati oko jedanaest miseci», odgovara Tule, pa potegne dobar gutljaj piva i mljacne ustima. «Ma nije moguće da si ditetu da ime Tomson?!» - Keko nije mogao vjerovati svojim ušima. «E, dobija je ime po Marku Perkoviću Tomsonu, nek se zna da je pravi Hrvat», ponosno će Tule. «Galop mu je kršteni kum.» «Je, je, pravo izvorno hrvatsko ime», potvrdi Galop, pa iskesi ona dva zuba. «Unaprid da znaš, nemoj me više zvati za kuma, još ne mogu doći sebi od one sramote na krštenju.» «Ma , što je bilo?» - zainteresira se Keko. «Pa kako je Tule da ditetu hrvatsko ime, lipo ga pop pita kako će ime dati svom ditetu, a Tule do Crkve zaboravija, pa reka lipo popu -' jeba me Bog pope ako se sad mogu sititi'. Eto, to ti je tako kad dici nadivaš hrvatska imena, moj Keko», ozbiljno će Galop. Keko se smija dobrih pet minuta. «Legenda si , Tule!» - ponosno će Keko. Skužio Tule da su oni njega uhvatili u đir pa se kao naljutio. «A, što ti misliš , Galope, da san ja pravija deveto da mu ti budeš kum? Bože me sačuvaj, što ti sebi umišljaš? Mom devetom ditetu biti će kum izaslanik dičnog našeg predsjednika, glavom i bradom, već sam ti ja Galope potega' veze za to krštenje. Pa nek se zna tko je najveći Hrvat u selu!» - ponosno govori Tule. «Pa to se zna, moj Tule!» - izazivački će Galop. «To je naš dični načelnik, bivša komunjara, a sad zna se hadezeovac.» «Ma 'ko, ono govno i od govna, ma može on biti po sto puta u HDZ - u , ali veći Hrvat od mene nikad neće biti» , odriješito će Tule. «Kako će ti se ovo dite zvati?» - zanimalo Keka. «Ako bude muško, Franjo, a ako bude žensko, Franjevka», logično odgovori Tule. «Jadan li ne bija», nadoveza se Galop, «pa ta se imena daju dici u Zagorju!» «To uopće nije meni važno, bitno da je hrvatsko», uporan je Tule. «Ljudi baš san ogladnija, cili dan nisan ništa izija. Eno vidin tamo da imaju sendviče od pršuta i sira. Ja ću sebi naručiti dva», gladi se Galop po trbuhu. Galop zovne konobara da naruči sendviče, pa su naručili i Keko i Tule. Kad su stigli sendviči za stolom je zavladala tišina. Zagrizao Keko sendvič pa iskolačio oči kad je vidio kako Galop s ona dva zuba kao pirana jede i razvlači pršut. Zagrizao Keko i drugi put, pa pogleda Tulu koji sa dva prsta kida komadiće sendviča pa ih oprezno žvače. «Gospe Blažena, što ne zagrizeš taj sendvić Tule, pariš brate ka neki peder. Doduše nije ni ovo normalno kako Galop žvače sa ova dva zuba», nije se Keko mogao suzdržati , a da ne priupita. «E, moj kumašine, ija bi i ti 'vako da ti je u ustima petsto eura. Pogledaj pravi porculan», zinuo Tule i kucka po njima da se Keko uvjeri da su porculanski. «Zato ti ja , Keko, neću ni stavljati zube. Nisam lud bacati novce uzalud, bolje mene služe ova dva, nego Tulu njegovi porculani.» «Što ti je sad, Tule, Boga ti draga, što se prisavijaš?» - upita Galop. «Mislim da su tablete počele djelovati», očajno će Tule držeći se za trbuh, bilo je očito da ima grčeve. «Imaš li kutijicu u sebe?» - upita ga Keko. Ne može Tule ni pričati , samo klima glavom. «Di je ovdje WC?» - izustio Tule. Keko zovne konobara, koji objasni Tuli kamo treba ići. Požurio Tule savijajući se. Međutim, brzo se vratio. «Bogme si ti to, kumašine, brzo iskipa'» - smije se Galop. «Ma nisan», stenje Tule, «nisan naša WC.» Keko opet pozove konobara. Dok je čekao konobara, Tule izusti: «Ljudi, ja na nijednin vratima nisan vidija ni cipele, ni šešira.» Kada je došao konobar Keko opet tiho zamoli konobara da objasni Tuli gdje je WC. Konobar je gledao Tulu: «Morate doći s druge strane.» Tule se ustane pa stane konobaru s druge strane: «Recite mi di je WC?» Konobaru više ništa nije bilo jasno jer su se Keko i Galop valjali od smijeha. Konobar je ostao smiren : «Tamo», pokaže konobar prstom, «lijepo piše 'toalet'.» Tule potrči prema natpisu , držeći se da 'prostite za stražnjicu, u sebi je molio Boga da ne pusti vjetar jer bi sve otišlo u hlače. Kada se vratio iz WC-a ljutito je pozvao konobara i mirno mu rekao: «Seren se ja na ovaj kafić di na vratima WC- a nema cipele , ni šešira.» Za Keka, Tulu i Galopa nedjelja je bila najdosadniji dan u tjednu. Obično bi glavinjali gradom bez nekog određenog cilja, ali ipak na kraju našli bi cilj u nekom kafiću u kojem bi se najčešće zapili. Litra i litra bila je njihova nedjeljna alfa i omega. Tule je običavao nedjeljom iz govornice nazivati kući. Ti bi razgovori potrajali i do sat vremena, pa je bilo neizbježno da Galop od nervoze iščupa čuperak kose: «Koju Božju mater in drži tolike govorancije ko da san na političkom mitingu.» Keko je obično izigravao vojnika UN - tampon zona. «Mora ćaća dicu svitovati.» Tule bi poludio na slične komentare: «On će ih svitovati, ko da on zna s kojim diteton priča.» «Ajde , bogati, jesi i ti čudan čovik, ka' da bi ti zna', bitno je da ga dica čuju», mudrovao bi Keko. «E, ti to najbolje znaš jer nemaš nijedno, lipo li je tako mudrovati!» Jedno kišovito i sparno popodne izležavali se sva trojica. Tule nije mogao izdržati pa otišao na govornicu čuti svoje najmilije. Kad je Tule izašao , Keko se napokon odlučio pitati Galopa nešto što ga je već dugo mučilo: «Rođo, nešto bi te pita' , malo mi je nezgodno pa bi volija da ostane među nama.» «Pucaj, prijatelju, ja san ti ka' crna zemlja kad mi se ne'ko povjeri», ozbiljno odgovori Galop i sjedne pokraj Keka. «Ma ne tiče se mene, nego Tule. Znan da ste prijatelji. Je li on malo ograničen kako bi ti reka' , ka' da ne kuži sve kako triba?» - govori Keko gledajući posramljeno svoga prijatelja. «Da malo, ne bi se ni znalo» , ispali Galop. «E, moj rođo, s njin san odrasta, dobar je ka' kruv što se ide, pa ti je on meni ka' i normalan. Navika san se na nj. On mi je ka brat. Dobro je on i ispa' šta je sve u životu proša' od kad je jadnik materi zamaknut», uzdahne Galop. «Znaš , naš ti je Tule doktorski sin!» Keko zinuo od čuda: «'Ajde, Galope, ja tebe lipo pitan, a ti meni ovake priče bajaš.» «Ja tebi Keko , pričan živu istinu, a ti ako ne viruješ, ja dalje neću ni pričati», smireno kaže Galop, otvarajući sa ona dva zuba pivu. «Virujen ti, samo ne mogu virovati!?» - zbunjen je Keko: «Nije se nikad falija da mu je ćaća doktor.» «Kako će se faliti kad jadnik ni ne zna», nastavi Galop, «a 'ko zna možda i zna samo drži za se», zamislio se Galop kao da mu je sad ovo prvi put palo na pamet. «Gospe mi , ja tek sad ništa ne kužin», počeo se Keko krstiti lijevom i desnom. «Primjetija san da teško kuži, ali da nije moga' skužiti da mu je pokojni ćaća doktor , pravo je čudo da nije u specijalnoj ustanovi.» «Ma nije mu bija doktor ćaća s kojin je živija, nego onaj koji ga je napravija» , objašnjava Galop. «E tek mi sad nije ništa jasno, oli mu je pokojna mater volila šarati!?» - uspio je Keko kao nešto povezati. «Ma nije bidna, bila je dobra žena, kažu da je nije bilo lipše i vridnije u selu!» «Ništa meni Galope nije jasno, bit će da san zaglupija...» Prošlo je dobrih pola sata dok je Galop objasnio Keku kako je Tuli ćaća doktor, a u stvari nije mu ćaća. Sigurno i vas zanima štovani čitatelji djetinjstvo i školovanje našeg dobrog Tule. Pokojna Tulina mater bila je dobra i pokorna žena svome pokojnom mužu Duji. Oženili se mladi i za ono vrijeme ljudi kažu da su se jako voljeli. Prošla prva godina braka, a Tulina mater redovito dobivala stvari. Prošla i druga godina, ali prinova nije došla. Već se po selu počelo pričati da je jadna jalova. Duje je postao sve nezadovoljniji, počeo puno piti, pa je jadnu ženu tukao i za svaku sitnicu se ljutio i vikao. Jadna Manda, trpjela i šutjela i često plakala jadnica što ne može zanijeti i muža usrećiti. Potužila se jadnica svojim susjedama pa i savjet potražila. Predložile one njoj da ode s njima kod ženskog doktora Ljube Ševića u Šibenik; možda doktor ima neki lijek koji bi pomogao da zatrudni. Tako jedan dan uputile se njih tri u Šibenik, a svaka lijepo ponijela tuku i jaja, kako se i priliči. Manda se jadna malo bojala jer nije nikad bila kod doktora, pa rekla ženama da se ona zadnja ući, trebalo ženi vremena da se malo okuraži. Kad su se vraćale kući, Manda se jadna sve nekako skutrila, nit' govori , nit' mrmori. «Ma, šta je tebi Mande? Prvi put je najgore, drugi put će ti biti lakše!» - tješile je žene. «Pitala bi vas nešto, ali sramota me» , nećkala se Manda. «'Ajde, pitaj, ženo Božja, pa vidiš da ti se nije ništa strašno dogodilo.» Pogledala Anđa malo bolje Mandu pa joj primjetila ugriz na vratu. «Što ti je to vratu Mande, sestro mila!?», uplašila se Anđa. «Ugriza me doktor», brizne u plač Manda. Smirile žene Mandu, a ona ih onda upita: «Je li on i s vama spava?» Žene iznenađeno: «Pa za to bi nam tribala cila noć, jadna ne bila što pričaš!» «'Oću van reći da je on meni činija sve ka' i moj Dujo kad iđemo spavati.» Anđa kao da je došla sebi: «Mande, ti 'oćeš reći da je tebe doktor zajašija?» «Pa zar vas nije?» - čudi se Manda. «Bog s tobom, ženo, samo nas je prigleda!» «Ajme meni kukavnoj, ubit će me Dujo», počela Manda neutješno plakati. Ispričala ona susjedama kako je to bilo. Ušla ona jadna unutra i skinula se gola jer je mislila da tako treba. Došao doktor u sobu za pregled, smutilo se čovjeku u glavi, odavno nije vidio tako lijepu ženu. Vidio on da ona jadna ništa ne kuži pa iskoristio čovjek priliku. «Pa što nisi vikala?» - upita je Anđa. Briznula Manda opet u plač: «A što mi niste ništa rekle prije nego san ušla, ja san mislila da tako triba biti. Ajme meni ubit će me Dujo!» «'Ajde Mande , smiri se, neće niko znati nego nas tri! Evo ti malo mojih kapsula što mi je propisa za neku upalu. To pokaži Duji i reci da si se malo priladila pa da to moraš piti», sredila Anđa situaciju. Jadnoj Mandi bilo malo lakše, ali trebalo joj je dobrih deset dana da se povrati sebi. Vidio Dujo da ona pije neke kapsule, ali muško kao muško ne pita za ženske stvari. Prošlo je negdje oko četiri mjeseca od tog nemilog događaja i Mandi se već počeo primjećivati trbuh. Bio Dujo sretan, prestao piti i vikati , pri svakom poslu pomagao svojoj ženi. Dujo je bio uvjeren da su im pomogle one kapsule. Blagoslivljao doktora na svakom koraku i još Mandu poslao da plati misu dobrom doktoru za zdravlje i dug život. Ali, što ćeš, žene kao žene, jedna drugoj sve kao u povjerenju pričale što se Mandi dogodilo sa dr. Ljubom Ševićem. I Manda već zašla u visoki stupanj trudnoće, cijelo je selo znalo, samo Dujo nije. Jedne nedjelje otišao Dujo u gostionicu na karte pa popio malo više. I, eto ti vraga, u alkoholu tajni nema. Zavadio se s nekim rođakom jer mu je zaorao red zemlje. A ovaj ne bi bio lijen pa će mu u lice: «Moraš rođo, čuvati zemlju, za svoje dite, e , nije to obično dite, nego doktorsko!» «O čemu ti pričaš cipela ti Isusovih?» - zbunio se Dujo. «E, moj rogonjo, cilo selo zna da ti je ženi doktor napravija dite, samo ti ne znaš jalova budaletino», izazivački je govorio Dujin rođak da ga cijela gostiona čuje. Duji se zamutilo u glavi, pa šakama, zubima, nogama navalio na rođu. Pričalo se po selu da ga je pet ljudi vuklo kući , inače bi bio ubio čovjeka. Kad je došao kući prebio Mandu na mrtvo ime. Kad se jadna onesvjestila i pala na pod , on onako pijan oteturao u sobu i zaspao kao klada. Manda se u noći osvijestila, digla se, i oprala krv sa sebe. Naglo je osjetila bolove u predjelu križa, i pukla joj jadnici plodna voda. Kažu da se cijelu noć sama mučila rađajući Tulu, i na kraju mu sama zubima otkinula pupkovinu i zamotala ga u svoju robu. Zaspala Manda i nije se više probudila. Pričala po selu susjeda koja ju je našla ujutro mrtvu da je gledala u Tulu , a na licu da joj se bio zaledio smješak. «Znaš što Galope, evo sad bi volija da mi ovo nisi ispriča'», počeo Keko plakati. «Ma vidi mi ga što se rascmoljija, ka' kakva žensketina. 'Ajde Keko brže tari te suze, moga' bi Tule svaki tren naići», odriješito će Galop otvarajujći zubima pivu Keku pa sebi. Nakon poduže šutnje upita Keko: «Što je bilo sa dr. Ševićem?» «Ništa, rođo moj, 'ko mu je što smija, takvog četnika nije bilo na daleka. Znaš da se pričalo još u ono vrime da je ispod brade ima istetoviran četnički grb. Kad je počeja rat pobiga u Krajinu, pričalo se da je tamo bija glavni u četničkoj vlasti», nabrušeno govorio Galop. «Pa onda je Tule Srbin, kukava mu majka», uhvatio se Keko za glavu. «Znaš što, Keko, ovo ti je prvi i zadnji put da si tako nešto reka'. Tule je najveći Hrvat kojeg ja poznam.» «Mo'š ti govoriti šta 'o'š , al' u njemu teče srpska krv» - uporno će Keko. Galop se počeo čupati za kosu pa uhvatio Keka za prsi: «Ovo ti je zadnja opomena, Keko, Tule je čistokrvna Hrvatina, i ni ri'č više o tome!» Lupao se Galop rukom po čelu: «Neću ovo nikad prižaliti što san ti ispriča...» «Galope, molin te, oprosti. Tule je sigurno najveća Hrvatina koju san upozna'», pokušavao je Keko zadobiti Galopovo povjerenje. «Umukni, evo Tule dolazi!» - proviri Galop na vrata. «Ma ona lulava gazdarica po kiši robu rastire, ajme priboja san se da nije Tule sluša.» «Znaš što, Keko, ako ti o ovome ikom zucneš, ubit ću te, matere mi moje u grobu. Nemaš ti pojma što bi za Tulu značilo kad bi sazna' da je Srbin, ubija bi se odma'!» Keko se bogme stisao, prepao se ove Galopove reakcije. «Tule mi je ka' rođeni brat, ne bi moga' podni't da mu se što loše dogodi!» «Pa kako je odrasta' uz onakvog ćaću?» - zanimalo Keka Tulino djetinstvo. «A , jadno i čemerno, ćaća mu se ponovo oženija, maćija u početku nije bila loša, ali kako nije mogla imati svoju dicu propila se uz Duju. Svaki dan svađa i tučnjava, više se Tule udaraca naprima' nego što je meni kose na glavi kad je najgušća bila», nastavio Galop smirenije. «Srića što smo mi živili u komšiluku, moja ga brižna mati 'ranila, gledala ga ka' i mene. Ako je ikog alkohol spasija, onda je spasija Tulu. Kad je već bija momak, umrli obadvoje od ciroze jetre.» Otvorio Galop još dvije pive i nastavili sjediti u tišini. Tule se vratio predvečer , mokar, a ruke su mu visjele do koljena. «Što ti je , kumašine, je li ' ko umra?» - upita ga Galop zabrinuto. «Ma, nije.» «Je li ti s familijom sve u redu?» «Zašto ne bi bilo?» - nervozno će Tule. «Pa što si se, Gospe ti Blažene, tako rastužija?» Galop se već uzvrtio po sobi, nervozno zubima otvara pive svima. «Ajme meni, prika, ja znan da ti to ne možeš razumiti, ali fale mi dica i žena. Da sam zna da će 'vako biti teško, vrag mi sriću odn'ja 'ko bi se mica' od kuće. O , Bože mi prosti, sad san bija na Svetoj Misi, a već beštiman», čemerno će Tule. «Šta veliš da si bija na Svetoj Misi, bogami nisi dobro?!» - zaključi Galop. «Eto, došlo mi, nisan bija od Tomsonovog krštenja, molija san se za zdravlje svoje dice... eto...» «Nije dobro, jebem ti roge, ma gledaj ga Keko ka' neka ženskica se stisa'. Oprosti brate, ali ka' prdac si u gaćama», ušeta se Galop po sobi kao da je na utrci, pa se svako malo počupa za kosu: «Umisto da si se lipo priporodija u miru Božjem, naša kakvu turistkinju, a ti ko neka babetina cmoljiš za onom dičurlijom, ni imena im svima ne znaš. E baš se u Boga kamenjin gađaš i tražiš kruva pored pogače.» Keku se zavrtilo u glavi jer je promatrao Galopa kako šeta. Tek mu je sada postalo jasno koliko Galop voli Tulu, samo što eto ima čudan način za izražavanje osjećaja. Muški popodnevni odmor prekinula zvonjava Galopovog mobitela. Nazvala ga žena, ma nisu pričali normalno ni par minuta, kad eto ti vraga: Galop se opet počeo šetati po sobi i to tako brzo kao da ga netko želi uhvatiti: «Što si rekla? Luka izbija zube nekon malom na igralištu?! Reci mi da lažeš, moraš roditeljima od malog odma' dati trista eura za zube! Ne lažeš, veliš. A kome sam ja dicu ostavija, jadna mi majka? Sve si ti to kriva, ne znaš ni dicu odgajati, a ma što ti uopće znaš, tuko tukasta...», odjedanput je mobitel proletio točno u milimetar pokraj Kekove glave. Skočio se Keko s kreveta, noge mu se odsjekle, uhvatio Galopa za vrat svom snagom: «Majmune blesavi, moga' si me ubiti, ubiti si me moga'!» - vikao je Keko u šoku. U sekundi se između njih našao Tule i razdvojio ih svojim dugim rukama držeći ih za majice, a oni mlataraju rukama ko riba na suhom. «Ubiti san ga moga' mobitelom», živčani Galop. «Ne bi reći da san cilja u njega Debelom Bertom, ma Boga mi ti mozak nije veći od zrna kukuruza , moj Keko !» « Slušaj ti , praznoglavče tupavi, sa mozgon od zrna 'šenice, nisan ti ja Tule da ću trpiti tvoje ispade ludila. Odnija i meni vrag sriću ako ih od danas buden trpija. Drugi put ću te namlatiti ka' vola u kupusu, budaletino!» - poludio Keko skroz na skroz. «'Ajde, ljudi, smirite se, što vas je spopalo?» - smiruje ih Tule i drži ih rukama svom snagom. Potrajalo to poprilično dugo, a Tuli da izvinete više dopizdilo, pustio ih obadvojicu i zaviknuo da su se oba prepala: «Tucite se , marvo, i gori ste od marve, ona se bar međusobno ne tuče!» Keko i Galop stali kao hipnotizirani i gledaju u Tulu: «Što mene gledate, pogledajte sebe, jadni li ste do Boga!» Smirili se obadvojica i sjeli svatko na svoj krevet. Tule legao i pokrio se dekom po glavi. Galop se ubrzo ustao pa počeo tražiti mobitel. Dok je Keko otvarao još jednu pivu čuje Galopa: «A tu si, vrag odnija onog 'ko te izmislija, jesan li danas moga' biti u miru?!» Sjeo je na krevet i počeo birati brojeve: «Šta sad tu cmoljiš, kasno je sada plakati, nego reci ti meni čiji je to mali? Ma , nemoj mi reći!» - oduševljeno će Galop. «Nazvat ću te opet poslije.» Galop je najprije skočio u zrak pa na Tulu. «Tule, brate, nećeš virovati kome je moj Luka izbija zube!» Tule promolio glavu ispod deke. «Kumašine, sinu od načelnika općine, e , ne mogu virovati!» - počeo kao malo dijete skakati po Tuli. «A, što mu nije sve izbija!» - žalosno će Galop, pa ponovno naziva ženu: «Čuješ ti, da nisi ništa plaćala, reci načelniku da mene nazove. Daj mi sad Luku, e , diko ćaćina, reci ti tom malom popišanku, iscidku blesavom, da plaćanje zubi obisi mačku o rep, i još mu reci da si ti njemu izbija samo pola duga što je njegov ćaća dužan tvom ćaći. Daj mi sad mater. Čuješ ti, ako bude problema, odmah traži da ti vrati 2000 eura što je prošle zime izgubija na pokeru jerbo mi jadan nije ima s čin platiti. Vraga nije ima, malo se nakra', nego se boji one svoje vištice od žene. Govno i od govna.'Ajde sad adio i stani cmizdriti.» Uzeo Galop tri piva , otvori ih svojim kljovama i jednu pruži Keku, a drugu Tuli. «Tule , kumašine moj, ovo triba proslaviti. A nu što san ponosan na svoga Luku!» « Ne pada jabuka daleko od stabla, ako je stablo jabukovo», kucne se Tule bocom od Galopovu. Keko nije mogao vjerovati da Tule može biti tako pametan. Ima u njemu bogati i doktorskih gena, sjetio se Keko. Nakon nemile svađe i Galopovog trijumfiranja u sobi je zavladalo zatišje. Ne bi bilo dobro da je dulje potrajalo. Galop opet zapao u stanje ekstaze. «Ljudi ja iden po ćevape, 'oćete li i vi?» «Može, može» , rekao je Keko, a Tule je klimnuo glavom. «Šest porcija bit će nam dosta, 'oćemo litru crnog i litru vode ili pivo?» - upitao je ekipu. «Bolje pive», rekao je staloženo Tule, «da sad ne mišamo.» «Moj Luka je zaslužija da se počastimo baren čevapin. Isukrsta mi da mu je izbija sve zube janjca bi okrenija», euforično će Galop. «Nemoj se igrati, Galope, on ti je sad vlast u selu, nije lako rogatin se bosti, moga' bi ti mali nadrljati», upozoravao ga Tule. «Odnija bi mu vrag svaku sriću, samo da mi Luki pofali i dlaka s glave», počupao se svom snagom Galop za kosu. Pogleda on dobro Tulu: «Nedilje ti Svete, iz čije ti glave govoriš Tule, ili te danas Sveta misa priobrazila!?» Kad je Galop otišao, Tule se Keku kao ispričavao u Galopovo ime: «Ja ne znan na koga je 'vako nagle ćudi. Dobar je ka' kruv što se ide, al' što ćeš kad sve posere svojom munještinom. Ja san se na to navika', ali vidin , rođo, da si ti još u šoku.» Uzdahne Tule iz dubine duše: «Evo 'vako je svoju pokojnu mater i ćaću griza, Bog im da laku zemlju šta ih sad spominjen, volili su me ka' i sina". «Ma, nije bed», rekao je Keko, «nemoj se ti radi njega sekirati, ali mogu ti reći da mi se govno zaledilo od stra', moga' me ubiti s onin mobitelom.» «Vragu ja dajen onog vražjeg načelnika, govno je bija i govno će ostat, al' isto nije smija nako malom Luki davati za pravo», glasno je razmišljao Tule. «Znaš i sam, moj Keko, da ih ja iman osmero i evo 'vala Bogu deveto je na putu, man' se moja dica nisu nikad s nikin potukla. E , da ti je viditi, rođo, kako oni čuvaju jedno drugo, potuku se nekad međusobno, ali ritki su to petci», raznježio se Tule. Keku je stala knedla u grlu, došlo mu da zaplače nad Tulinom sudbinom, ali se suzdržao jer je shvatio da je Tule baš sretan čovjek samo zato što je zadovoljan malim stvarima i kao dijete veseli se svemu i svačemu. «Ima san ti ja prošle godine problema u školi s mojin najstarijin Božon. On ti sad iđe u prvi razred srednje za kuvara.» «Je li bilo nešto ozbiljno?» - zainteresira se Keko. «Slušaj», nastavi Tule, «nazvala mene njegova razrednica na posa' da hitno dođen u školu. Bija početak šestog miseca, ja taj dan naumija škropiti vinograd, bila ga napala perenošpora ka' pogan. Ali šta ćeš prišnije je dite. I tako ti ja, moj rođo, pravo s posla , u radnoj robi, drito u školu, sve san mislija uspit ću obavit i jedno i drugo. Doša ja u školu, ma nisan ni uša kroz vrata, a ona mi vika i rika dice odma zaglušila uši. Bogami, nisan bija siguran jesan li uša u školu ili u zoološki vrt. Probijan se ja među svon dicon do zbornice, oni se guraju, tuku, neće da ti se maknu s puta. Dok san doša' do zbornice jedva živu glavu izvuka'. Onda san prvi put zafalija Bogu šta nisan pametan, ma ne bi ja tamo radija da mi milijune daju.» Zasta Tule malo kao da se nešto zamislio. «'Ajde , pričaj dalje», zainteresira se Keko. «Uša' ja u zbornicu i pitan za Božinu razrednicu, evo sad san zaboravija kako se ono zvala, javila se žena odma' i pozvala me da sidnen kraj nje. Malo mi bilo neugodno onako u radnom odijelu, ali kad san malo bolje pogleda' ostale učitelje, ni na jednom nisam vidija pošten komad robe, pa mi je odma' bilo lakše. Otvorila žena dnevnik i kaže mi da pogledan, meni se zablištilo prid očima, brate, sve jedinice. Osam predmeta , osam jedinica. Razrednica započela govoranciju kako se bliži kraj školske godine i da njima nije u interesu da on izgubi godinu, nego da sa svojon generacijon upiše srednju školu. Počela ona upućivati mene kako bi tribalo s njin kući učiti da uspije ispraviti baren pet jedinca, pa bi ga onda mogli poslati na popravne i tu bi mu oni malo progledali kroz prste. Ja ženi tumačin kako ja neman vrimena jer radin u firmi, a kad dođen kući samo ručan i odma' moran ići u polje. Al' ona, brate, nikako da razumi pa mi kaže kako bi mi žena mogla malo raditi s njin. Ja njoj opet tumačin da imamo osmero dice i da ona jadnica nema vrimena ni kavu popiti. Počela ona spominjati socijalnu službu jer se dica tobože ne smiju zapostavljati i sve take govorancije. E, tu ti je meni stvarno puka' film, žuri mi se u polje, a ona meni spominje socijalnu službu. Upitan ja nju kakav je moj Božo po ponašanju i koju bi mu ocjenu dala iz toga predmeta da postoji. 'Vaš Božo bi ima čistu peticu' - odgovara ona meni,' malo je još takve dice, kulturne, ponizne i mirne'. Onda ja njoj lipo kažen da nije problem u meni ka' roditelju jer san ga odgojija za pet, nego da je problem u njima. Priupitala ona mene pomalo ljutito da što ja to 'oću reći. Ja njoj opet lipo kažen :'Ono što ga ja učin ima pet, a ono što ga vi učite ima jedan, pa u kome je onda problem gospođo razrednice?!' Ona, bogami, ostala bez teksta, pa opet počela istu kozu musti, a ja njoj lipo kažen kako ja više neman vrimena jer moran ići u polje. Na odlasku san joj lipo reka' da me radi taki piz darija ne zove više u školu jer ja iman preča posla!» «Dobro si ti njoj reka', vidiš Tule ja se toga nikad ne bi sitija, pametan si ti čovik», zaključi Keko sve više dolazeći do spoznaje da Tule i nije tako blentav kako je on do sada mislio. Zagleda se Tule u Keka i ne skida pogled. «Šta me tako gledaš, oli iman nešto čudno na sebi», pregledava se Keko, pa čak otišao u WC pogledati da mu nije što na licu. Usput otvori još dvije pive i sjedne do Tule. «Ma, Keko, ja tebe 'vako promatram otkad smo došli u Istru, pa ti se meni činiš skroz normlan i nemaš nikakvu fizičku manu , a mogu ti reći da si ti jako zgodan muškarac. Vidin ja kako se cure za tobon okriću», ozbiljno će Tule. Keko osta u čudu: «Fala ti, prijatelju, na komplimentima. Samo mi nije jasno zašto si ti mene promatra' ?» «Kad smo išli za Istru, neki čovik, ne bi ga sad imenova' , ako me razumiš, reka' je meni i Galopu da nisi služija jugoslavensku vojsku. Mi se pripali da si ti udaren u glavu ili ćorav, šepav i svašta smo nagađali ja i Galop dok te nismo vidili» , priča Tule lomeći prste. «I što ste zaključili kad ste me vidili?» - priupita Keko. «Iskreno, bili smo malo u šoku», blebne Tule, «očekivali mi nekog manitog čovika, a ono nas dočeka sasvim pristojan i zgodan mladić.» «E, moj Tule, bija san ja u većen šoku nego vi!» - iskreno će Keko. «Zašto Isukrsta ti?» - čudi se Tule. «Nemoj se prijatelju ljutiti, ali kad san ja vas vidija, vi ste meni djelovali totalno ludi. Znaš tu noć san mislija kako ću se prvin autobuson uputiti kući, al' eto osta' san i nije mi ža' , nekako ste mi prirasli srcu», iskreno će Keko. «Pa kaži mi onda, prijatelju, koju bolest imaš kad nisi služija jugoslavensku armiju? Znaš i sam da onu vojsku nisu služili samo ozbiljno bolesni ljudi!» - uporan je Tule i pomalo zabrinuto tapše Keka po ruci. Keko je stvarno na sto muka, ne zna kako bi čovjeku objasnio. «Znaš , nemoj se ti bojati za me, nije ti to neka ozbiljna bolest, ja ti patin od fobije zatvorenog prostora». «Ajme, Keko moj, ne čini se meni to dobro», rastužio se Tule, «čuja san, brate, za svakakve bolesti, ali za tu prvi put čujen. Kako ono reče da patiš od fobije u zatvorenom prostoru?» - priupita Tule. «Ja se ne mogu načuditi kako si ti pametan, moj Tule», iznenađeno će Keko. «Piješ li ti kakve kapšule?» «Pijen, pijen, sve što počinje sa slovon 'a' !» «Zašto moraju počinjati sa slovom 'a' ?» «Pijen sve što je alkoholno, rođo moj», smije se Keko kao lud.