Današnji dan opet jurcaranje. Di god da krenem uvik je jurc-jurc. I sad sam evo na peronu broj 27 i čekam niki voz, tri kofera su spakovana, i zapara me uvatila, a ja se sve prisićam.. Čega? Pa muškog svita dabome, o čemu bi drugo jedna 'vako dobra riba na peronu broj 27 mogla razbijat zdravo glavom..

Sve se mislim kako mi je dosta 'vakog muškog svita.. Sve sami profinjeni političari, uglačani biznismeni, nike crvene i ružičaste kravate, lipa mečka i lakirani opanci. A sve štogod obavljaju navrat-nanos, ko da im tri đavla jure za petama. Kupuju vam zdravo lipe kite, štogod đinđuva i nakita, i vode vas u ekskluzivne restorane di morate biti fakat pametni pa znat koja viljuška i koja kašika za šta služe, da ne biste od silnog uzbuđenja pomišali, pa čorbu stali ist s nožem za sičenje ćurećih karabataka... A u ekskluziv-restoranu tu kitu morate nosit' sa sobom.. S kitom i bez kite, na kraju se sve uvik svodi na isto.

Da ne dužim baš zdravo, gledam di je voz..

A tek ovi što nisu biznismeni, obična gradska banda kojekakih srednjeobrazovanih frajera što se prave kudikamo zdravo finjoši, slušaju Zdravka Čolića i pivaju serenade. Sidneš kraj njega u kakoj piceriji, a on ti o'ma naručuje picu, piće i još bi zdravo dobro bilo kad bi to i bilo dosta za jednu noć bahatog provoda u krevetu... S picom i bez pice nisu nimalo drugačiji od ovih političara sa kitama u ekskluzivnim restoranima..

Sve se ja mislim..

Još bi vam tila kasti štogod o seoskim frajerima. Ta ti su mi uvik bili na nišanu, al ništa se nisam dala njima u ruke. Imate osićaj da su kandar dosta sirovi, još ako su kaki traktoristi ili kombajnsoristi (ne znam da l' to postoji u rečniku), što vam uveče dođu ko kaki odžačari, sve od prašine. Triba vam tri kubika vode da ga dobro centrifugirate i operete pa da s njim sidnete za astal. Taj vam neće ko ovi poklanjat' kite i naručivat pice, nasiće sebi dimljene šunke i luka, dvared će podrignit i onda..

Eh, osetićete šta je to seoska surovost, ti taki su vam najbolji, neritko ni ne biraju elegantno misto di ćete se općit. Oni su vam od onih - daj šta daš! Pa vi dajte! Malo će se šupa trese i plafon u štali mož' past na vas al nema veze - glavno da ste vi dotakli sedmo nebo. A sad što se vaša vika čula cilim šorom, to je opet stvar o kojoj će se još misec dana divanit po seoskim sedeljkama i tome da ste vi elem malo glupavi.

E evo opet gledam na sat.. I sve se štogod pitam, el bi mi bolje bilo da sam kaka lezbijka. Nisam se općila sa ženom, ni ne privlači me baš zdravo.. Al kad prođete kroz sito i rešeto kojekakih političara, gradskih frajera i sirovih seljaka, onda podvučete crtu i ustanovite da se fakat na istom. Nema velike razlike, jedino što u lezbejstvu nema nikakih kita.. Al onda opet kad pogledam - s kitom il bez kite opet se svodi na isto... Bez seksa se ne mož'.

A evo došo mi je voz, iđem dok još nije pobigo.. Možda sritnem kako pametno muško čeljade usput, pa se lipo provedem na putu. A kako mi je bilo sa njim? Kašću vam kad se vratim!