Hvala ti Dario ili zašto sam tužan i što mi je odjednom

Pitaju me:

''Zašto pišeš?''

''Zbog tuge.'' - odgovaram.

Kažu mi:

''Ali, ti nemaš razloga biti tužan. Ti imaš roditelje koji te vole, koji su ti dali i daju ti sve, imaš roditelje koji su te poslali na fakultet. Ti ideš na fakultet, obrazuješ se, učiš. Osiguravaš si bolju budućnost. Ti imaš prijatelje, rodbinu. Ti nisi ni gladan ni žedan niti ti štogod fali. Ti imaš lijepu djevojku koja te voli i koju ti voliš, ali, to joj ne govoriš jer se bojiš. Ti D. imaš sve.''

Pitaju me:

''Kada pišeš?''

''Kada sam tužan.'' - odgovaram.

Kažu mi:

''Ali, sada smo ti rekli da nemaš razloga biti tužan. Sada smo ti naveli sve zbog čega ne bi trebao, niti smio, po tom pitanju, biti tužan. Ti D. izmišljaš svoju tugu.''

Pitaju me:

''Što pišeš?''

''Tugu, uglavnom.''

Kažu mi:

''Ali, kako ti možeš pisati tugu, kada ti nisi tužan čovjek, kada ti ne možeš, zbog svega navedenog, biti tužan.''

Pitaju me:

''Što ti je?''

''Tužan sam.'' - odgovaram.

Kažu mi:

''Pa kako možeš biti tužan! Ti ne bi smio biti tužan! Što ti to nama govoriš! Zar ne misliš na ljude kojima je gore? Zar ne misliš o onim ljudima koji nemaju roditelja ni rodbine? Koji nemaju za kruh, koji su gladni i žedni. Zar ne misliš o onim ljudima koji nemaju prijatelja, koji nemaju djevojku da ih voli i da oni nju vole. Zar ne misliš o onim ljudima koji nemaju ništa. Koji nemaju razloga biti sretni?!''

''Zbog toga sam i tužan.'' - odgovaram.

Pitaju me:

''Što ti je odjednom?''

''Tužan sam.'' - odgovaram.

Kažu mi:

''Ali, D....'', tu ih napokon prekidam i, bez riječi, u ruke im pružam Darija Džamonju i njegove ''Priče''. Oni me u čudu gledaju, a ja listam. Zastajem na dvadeset i trećoj stranici i prstom upirem na dno stranice gdje piše: ''Kao i uvijek, ti si me pitala šta mi je najednom, a ja nisam mogao da ti objasnim da to uopšte nije najednom, da je to stalno, da je to neka vrsta mog zaštitnog znaka, nešto po čemu bih sebe prepoznao među hiljadama meni sličnih, nešto što se i ne trudim da sakrijem, jedan zloćudni tumor s kojim sam se rodio, tumor na mozgu i duši koji se ne da ukloniti nikakvim operativnim putem ni zračenjem, ni činjenicom da te volim i da ti voliš mene...'' Oni sada šute, a ja zatvaram oči i zahvaljujem Dariju što se rodio, što je pisao, što je svim kretenima objasnio što mi je najednom i zašto sam tužan (čitaj sjeban).