Biti fatalan u nečijim očima nije nešto nemoguće, ali ipak da budemo sasvim jasni to je činjenica kako možemo biti fatalni samo u očima jedne osobe. Ređe se dešava da budemo privlačni dvema ili trima osoba na jednak način.

A na koji način se karakteriše - fatalnost?

Rekla bih kako je to reč koja se često upotrebljava u pesmama, pričama, a tek u filmovima je posebna tema.. Fatalnost u filmovima se koristi u takvoj neracionalnoj meri kao da je nešto što vrlo često srećemo u sopstvenom životu. Mnogo puta ste u filmovima već sreli taj ‘'sudbonosan pogled", " treptaj oka", " opijajući izgled fatalne žene koja u crvenoj haljini stoji na balkonu prekrasnog hotela na Francuskoj rivijeri", "idealnog džentlmena koji tako nonšalantno čita novine u luksuznom casinu u Las Vegasu" itd.. Spisak fatalnosti koju smo sretali na filmu ima previše..

Fatalnost se deli u dve ciljne grupe: muškarce i žene. Kakav je to muškarac koji je u ženinim očima fatalan, koje to osobine mora da poseduje da bi ga one primetile, zapazile i eventualno se okrenule za njim na ulici? U jednoj anketi bilo je rečeno kako treba da bude mišićav i snažan. Rekla bih kako je to stari recept naših tetki i mama, koje su volele snažan, siguran stisak. Dodatak celoj priči je bilo i to što se očekivalo da tadašnji fatalan muškarac bude mačo-men, po mogućstvu malčice i surov. I danas je fatalnost mišićavog muškarca izražena u nekim granicama, mada bih pre rekla kako danas žene više privlače oni muškarci koji kod žene svojim stavom ulivaju osećaj sigurnosti, neizbežno i dobro je ukoliko može da uliva i osećaj vernosti. Kao fizički izgled navela bih kako žene danas posmatraju celokupnu pojavu, lice, lepo je ukoliko muškarac ima velike oči, duže trepavice, pravilne crte lica, dubok, muževan glas, pojedine žene vole ukoliko postoji neka simpatična karakteristika - recimo mladež ili rupica na bradi.. Žene ne privlači toliko izgled muškarca, koliko ovde  zna da bude uključeno mnogo drugih faktora: glas koji neizostavno ga bije u društvenim krugovima, dobar materijalni položaj, popularnost među ženskim polom, popularnost uopšte...

Kod muškaraca na jednak način može da se opisuje fatalna privlačnost, ali jasno je kako oni kod žena najpre primete fizički izgled. Bitno je da žena ima lepo lice, lepe, velike oči sa širokim zenicama, nadalje ono što je itekako bitno to je da žena bude proporcionalnog tela koje zrači ženstvenošću i odiše seksepilom, potom ceo njen stajling, šarm kog rasipa oko sebe. Neke ankete govore kako muškarci vole lepe, oble pune usne koje pokazuju koliko neka žena može biti seksepilna ( neki idu u tolike krajnosti da govore kako ih usne podsećaju na ženski polni organ). Razlika u privlačenju po ovom pitanju varira od muškarca do muškarca, jedni bi rekli kako ih privlače mršave žene, drugi će reći kako vole punije žene.. Ono što ih još vrlo privlači su velike grudi. Ukoliko nema ničeg drugog na nekoj ženi, to je ono što će oni sigurno primetiti.. Dešavalo se mnogim osobama ženskog pola da šetaju gradom sa svojim dragim i da čak iako same izgledaju kao žena od milion dolara primete kako oni zure u druge atraktivne žene kraj kojih prolaze. Privlačnost druge žene u muškim očima je uvek prisutna, čak iako to muškarci nikad ne bi valjano priznali pred svojom slabijom polovinom. Muški senzori po tom pitanju nikad nisu omanuli. Poruke ženinog tela muškarci čak i u prigušenom mraku mogu fantastično dobro da razumeju, prihvate i "kreću se na osnovu njih".

U kolikoj meri neko može da nas privuče ima i vrlo značajne veze sa našim urođenim sklonostima, iako nam to na prvi pogled deluje nemoguće i nerealno. Često se dešava da tražimo osobu koja bi nalikovala na nas, pri tome mislim na naše unutrašnje karakteristike. Znači kada tkzv. mig oka ili osmeh oblih usana odradi svoje, na teren izbijaju unutrašnje osobine i karakteristike, vrline, mane... Tada se parovi polako otvaraju jedno prema drugom i upoznaju, a to je ono što čini žar jedne vezu. Često je u muškim očima bitno da ih njihova draga sa kojom su na neki način podseti na njihovu mamu, možda po načinu na koji kuva, na koji slaže odeću ili sprema po kući (takođe ima i onih koji ni pod razno ne bi voleli da im žena ima i 0,5% osobina njihove majke).. Dok se za žene često kaže kako traže nekog superiornog, moćnog i da u njihovim normama idealan muškarac dostiže neke nadčovečne mogućnosti (tj traže nemoguće).

U svakom slučaju fatalna privlačnost varira od osobe do osobe i povezana je sa veoma mnogo bitnih faktora: iskustva na tom polju, načina na koji se privlačnost ispoljava, vremena koliko je potrebno privlačnosti da deluje, ukusa koji se formirao posle odeđenog vremena i koji je ustaljen... Često međutim, ta privlačnost nije na onaj način fatalna na koji se to prezetuje na filmovima, na koji se opisuje u pesmama i na osnovu kog se pišu nestvarne, ljubavne priče. Privlačnost između dvoje ljudi može da usledi i nakon dužeg ili kraćeg poznanstva i može da se razvija sasvim spontano i slučajno, bitno je da u te dve osobe postoje one vibracije na osnovu kojih se ispoljava privlačenje, poput ljubavnog zova koji nas omamljuje i odvodi u nedosanjane idile koju nazivamo "zaljubljenost".

I kako su nekad naše mame i tetke padale na mišićave mačo-mene, naše bake su više volele džentlemene u sakou, dok istorijski gledano reklo bi se kako je privlačenje prisutno od samog početka. Nekada, u davnija vremena žene su birale muškarca po izgledu, koji je jak, moćan, upotrebiću izraz "veliki ratnik" i na taj način su formirale sopstvena razmišljanja, merila idealnog, fatalnog muškarca... Ta razmišljanja su opet bila u tesnoj povezanosti sa reprodukcijom i osnivanjem porodice. Tadašnje žene su svoje kriterijume idealnog bračnog supružnika usmeravale prema tome kakav će taj dotični muškarac biti otac njihovoj deci, kakav će im biti uzor tokom odrastanja...

Takođe, ponekad je ta privlačnost izražavana na krajnje brutalan način. Pećinski čovek je u slučaju širenja vibracija iz tela neke žene, uzimao toljagu i sve rešavao kratkim udarcem u glavu i uvlačenjem dotične ženske osobe u pećinu u kojoj je živeo. Čak iako deluje neobično i ovakvo izjavljivanje ljubavi je imalo svog udela i prednosti za razliku od klasičnog, usporenog udvaranja koje se u više navrata znalo završiti raskidom poznanstva i suprotno od svega što se očekivalo. Doduše, srećom što takva vrsta - izražavanja ljubavi preko toljage - više nije u funkciji, mada i dan danas određeni muškarci znaju biti grublji prema svojim supružnicama.

U svakom slučaju privlačnost je različita i različita je fatalnost koja opseda i napada način razmišljanja i shvatanja samih ljudi. Vođeni prekrasnim, ljubavnim zovom često postajemo zaljubljeni "do nenormalnosti" i samo od nas zavisi hoće li se vremenom od te privlačnosti i vibracija razviti nešto tako divno kao što je ljubav.