djeca i ja | Poezija | Knjiga online

Jedan je čovjek Jučer Dopeljao...

BAS SAM DOBAR BAS SAM BRZ BAS SAM STRASNO...

JA SAM COVEK KONSTANTNE TUGE VIDEO SAM...

Uz dužno...

MOJA DESA DESANKA DESA DESNICA...

PLANETE STO NE GORE KOJE SU I DOLE I...

putujemo rame uz...

Doista što bi posvećeni...

TRAZECI ZECA IL ZECICU JOS BOLJE U...

Htjela bih da mi dođeš u ovu zimsku hladnu...

Ne krivi me što ne...

Nema tomu tako...

Erotika - puštam da me nosi niz...

GROB ISPOD...

Postoje stvari koje ti govorim, I postoje...

upravo sam shvatila da sam zaljubljena u njega....

Ovo nije baš dovršeno...

Izvetrilo ti...

II dio Poruke su stizale svaki pola sata, tog...

Ušavši u...

djeca i ja

roza lu
Utorak, 30 Oľujak 2010
Djeca, ona su puno više znaju vrapci i kapi kiše uglavnom bez povoda smijemo se, plačemo i plešemo podsjete me kada pretiho molim ili kada nejasno govorim kad govorim ono što ne mislim okrenu glavu u drugu stranu ˝sramota˝, jedna odrasla teta kad se nasmijem reda radi kažu tako se to ne radi hrana je mmm.. o teta, zašto misliš da sve je zdravo a kada bi neko maziti se htio ne treba puno mozgati zašto, kako ili zbog čega samo se u krilo toplo bace prislone čelo, zatvore oči jednostavno i posve neophodno tako to rade te male glave s njima mogu šutjeti a mogu i nešto reći ne treba me brinuti uho koje glupavo nosi netko treći igru nam kvare super lutke i super junaci utišaju razigranu maštu poremete koncepciju i bit i odrasli neki što iznad svega pametni žele bit